Са 2025. годином почиње да се рађа нова генерација – генерација бета, која ће обухватати оне рођене отприлике између 2025. и 2039. године. Она смењује генерацију алфа (2010–2025), којој су претходиле генерације зед (зумери, Generation Z, 1997–2010), ипсилон (миленијалци, Generation Y, 1980–1995), икс (Generation X, 1966–1980), бејби-бумери (Baby Boomers, 1946–1964) и тиха генерација (The Silent Generation, 1926–1945). Иако ови називи доскоро нису били уобичајени у српском језику, данас се све чешће појављују у медијима и интернет култури као још један знак глобализације и ширења западних социолошких модела.
Назив генерација бета следи једноставну логику: после алфе, првог слова грчког алфабета, природно долази бета. Тако се нови клинци 21. века означавају у континуитету са претходном, алфа генерацијом. Генерације се, према социолошким истраживањима, смењују отприлике на сваких петнаест година, па се тако алфама сматрају они рођени између 2010. и 2025. године, уједно и прва генерација чији су сви представници рођени у новом миленијуму.
Ови распони нису строго дефинисани, али је за сваку генерацију карактеристично да јој се приписују одређени ставови, вредности, начини размишљања и понашања – или барем њихови стереотипи. За најстарије бејби-бумере важи да су изузетно богати, миленијалце краси лењост, док je генерацијa Z загњурена у екране својих телефона. Но, кренимо редом…
Како су генерације добиле своја имена?
Тиха генерација обухвата оне који су одрастали током и непосредно после Другог светског рата. Назив потиче из чланка у магазину Time из 1951. године, где су описани као „деца која треба да се виде, али не и да се чују“. Ову генерацију одликују дисциплина, лојалност, поштовање ауторитета и склоност ка личном контакту уместо технологији.
Након њих долазе бејби-бумери, рођени у доба поратног оптимизма и демографског „бума“. Посвећени, вредни, такмичарски настројени, бумери су генерација која је изградила економију и институције какве данас познајемо.
Генерација икс представља мост између аналогног и дигиталног доба. Њих карактеришу сналажљивост, логика и способност да одлично решавају проблеме у оба света и оном „офлајн“ и оном „онлајн“.
Следе миленијалци, први прави дигитални домороци. Они су одрасли уз интернет и често их описују као лење или размажене, али су у суштини самостални, креативни и отворени за нове идеје. Воле да постављају питања и преиспитују ауторитете. Не ослањају се на формално знање, већ информације проналазе сами, због чега их многи зову и „Google генерација“.
Генерација Z прва је генерација која никада није живела без технологије. За њих је интернет продужетак стварности. Амбициозни су, дигитално писмени, самоуверени и комуницирају углавном путем друштвених мрежа попут TikToka и Instagramа.
На крају, генерација алфа, деца миленијалаца и генерације икс. Они одрастају у потпуно дигитализованом свету, окружени екранима и вештачком интелигенцијом од најранијег доба. Очекује се да ће управо ова генерација бити прва у којој ће традиционалне етикете попут пола, расе или друштвеног статуса изгубити некадашњи значај.
Шта нас чека са генерацијом бета?
Ако су алфе „дигитална деца“, онда ће бете бити деца вештачке интелигенције. Рођени у време када су роботи, виртуелни асистенти и аутоматизација свакодневица, они ће одрастати у свету у којем су границе између стварног и виртуелног простора готово избрисане. Бете ће бити сведоци огромних промена које ће вештачка интелигенција донети будућности човечанства.
Према социолозима, ова генерација могла би бити прва која ће у потпуности усвојити хибридни начин живота, у којем ће рад, учење и дружење функционисати подједнако добро у физичком и у дигиталном простору. Очекује се и да ће развијати изражену еколошку свест, већу осетљивост према друштвеним неједнакостима и још израженију потребу за индивидуалним идентитетом..
Имена као огледало друштва
Називи генерација нису само симболичке етикете, они су огледало друштвених промена, технолошког напретка и културних вредности свог времена. Тако су бејби-бумери добили име по порасту наталитета после рата, а миленијалци по преласку у нови миленијум. Касније генерације носе неутралнија, апстрактнија имена: X, Y, Z и алфа, у складу са научним приступом именовању и како би оставила простор за нова значења. Према овој логици, након алфе следи бета, а затим, вероватно, гама и делта.
Иако су неки од ових назива настали спонтано, као израз медијске моде, данас се генерацијска анализа све више посматра као озбиљна социолошка дисциплина. Имена генерација постају начин да разумемо не само како људи живе у одређеном времену, већ и како се мењају саме представе о томе шта значи бити човек у новом добу.
Извори:
https://www.bbc.co.uk/bitesize/articles/zf8j92p
https://www.voanews.com/a/baby-boomers-millennials-gen-z-who-names-generations-/7581626.html
Dr.A.Shaji George 2024. The Beta Generation: How AI, Climate Change, and Technology Will Shape the Next Wave of Humans. Partners Universal International Innovation Journal (PUIIJ), 02(06), 1–8. https://doi.org/10.5281/zenodo.14626033
Слика: преузета са https://www.voanews.com/a/baby-boomers-millennials-gen-z-who-names-generations-/7581626.html
