Пише Ивана Лазић Коњик

Језик не ћути: речи, протести и промене

 

Новембар је месец у којем се навршава годину дана од трагичног пада надстрешнице, несреће у којој је страдало 16 особа. Тај догађај оставио је дубок траг у друштву и покренуо талас грађанских реакција и студентских окупљања који су убрзо прерасли у организоване протесте са јасним захтевима за одговорношћу и променама.

Током претходне године пажљиво смо пратили и анализирали како се овај друштвени потрес одразио у језику. Појавиле су се бројне нове речи и изрази, док су неке постојеће добиле нова, појачана значења и постале фреквентне у јавном говору.

У овом новембарском избору доносимо преглед лексике која је у језичком смислу најизразитије обележила протеклих дванаест месеци. Нећемо их поново дефинисати, јер смо већину тих речи представили током претходне године, већ ћемо показати како је језик постао и сведок, и учесник друштвених промена, како се у њему огледа друштвена стварност, поларизације, али и креативност, и отпор.

Извор: https://www.instagram.com/studenti_u_blokadi/

Повећана учесталост и оживљене речи

Од свих речи, највећу симболичку снагу добила је реч надстрешница – реч која је, на жалост, постала метафора система који се урушава. Проглашена је за реч године 2024, а њена фреквенција у медијима и јавном говору вишеструко је порасла.

Извор: https://www.instagram.com/sviublokade.fdu/

Оживела је реч пленум, некада карактеристична за комунистички систем, сада се вратила као облик демократског самоорганизовања студената. Сличан повратак доживела је и лексема зборови, која је раније означавала радничке скупове, а данас означава грађанске, локалне форме окупљања по узору на студентске.

Реч блокада (и облик множине блокаде) такође је добила нови живот. Од војног опкољавања тврђаве или банкарске обуставе исплате новца, у протеклој години блокада је постала симбол отпора, солидарности и колективног деловања. Паралелно са њом, у говору је настала нова неутрална именица блокадер – особа која учествује у блокади, посебно студент који мирним путем изражава протест, иако се у говору представника власти употребљава са погрдним призвуком.

Извор: https://www.instagram.com/sviublokade.fdu/

Дискурзивни рат

Дискурс у Србији у протеклој години поделио се, као и друштво, на две јасно супротстављене стране: блокадерски и ћаци дискурс.

У блокадерском жаргону реч батинаш постала је синоним за системску репресију и грубу реакцију власти на мирне протесте. С друге стране, у говору власти и медија који су јој блиски, појавила се и интензивирала фраза обојена револуција, којом се протести настоје делегитимизовати и представити као споља инспирисани и манипулисани.

Тако се, паралелно с протестима на улици, уједно одиграва и језичка борба за именовање појмова, актера и вредности и за њихову симболичку контролу. Управо кроз речи постаје видљиво како се гради и разграђује поверење у институције, како језик реагује на неправду и како се, на крају, у њему мери температура једног друштва.

Извор: https://www.021.rs/bbc/bbc/398602/novi-protest-studenata-u-beogradu-dodjite-da-odbranimo-ustav

Кровна реч свих дешавања претходних годину дана свакако је реч студенти – у моножини, као симбол заједништва, солидарности и иницијативе. У јавном говору током 2025. године ова реч је добила снажан емотивни и вредносни набој: студенти више не означавају само друштвену групу, већ су постали метафора за наду, морални интегритет и могућност промене. У том смислу, реч студенти постала је језички знак отпора, достојанства и вере у будућност.

Нова значења старих речи

Посебно су се издвојиле две речи које су добиле нова, метафорична значења: пумпати и динстати.

Глагол пумпати више не значи само „пунити ваздухом“, већ „активно учествовати у протестима“, „бити истрајан“, „не одустати“. Његов императив Пумпај! постао је студентски поклич упорности и вере у промену.

С друге стране, динстати означава тих, упоран и дуготрајан притисак на власт,  протест који не престаје, али ни не експлодира. Ако је пумпање енергија, онда је динстање истрајност, два аспекта исте борбе.

Нове речи

Највеће изненађење међу новим речима свакако је реч ћаци. Реч која је настала случајно, а постала феномен. У само неколико месеци развила је богато деривационо гнездо и постала маркер друштвене поделе: Ко не скаче тај је ћаци. Од ње су настали бројни каламбури и неологизми који духовито, али оштро коментаришу нашу стварност: ћацика, ћацолина, Ћациленд, Ћацистан, ћацифакс, ћацијада, ћацизам, ћацикратија, ћациологија, ћацијарх, ћацитрополит, ћацитис, ћацизација, дећацизација, издаћаци, наћизам, ЋАНУ, ћациенд, репрезенћација, манипућација, ћацинг, зајећаци, ћапа…

Сатира и језичка игра тако постају нови облик отпора и начин да се друштвена критика изрази духовито и без страха. То је потврда да језик није само средство описивања стварности, већ и оружје друштвене самосвести.

Лажиречи и језичка манипулација

У медијском простору појавиле су се и тзв. лажиречи – речи и изрази који симулирају неутралност, али у суштини служе манупилацији: звучни топ, обојена револуција, испуњени захтеви, студенти који хоће да уче. Ови изрази показују да је језик моћно средство да се стварност прекраја и прикрива.

Извор: https://www.instagram.com/blokadapmf/

Језик памти

Речи попут надстрешница, блокада, пумпај, достојанство, 16 минута тишине, студенти и многе друге постале су симболи једне године борбе, разочарања и наде. У њима се огледа наша стварност. Језик је, као и увек, реаговао брже од институција. Он је забележио, именовао и запамтио све оно што би други можда желели да заборавимо.

Језик не ћути. Он се мења, пумпа и памти.

 

* Захваљујемо овом приликом колеги Маријану Јелићу, професору Педагошког факултета у Сомбору, који је пажљиво пратио и прикупљао протестну лексику и несебично је делио са нама.

Ауторски лексикографски тим: И.Л.-К., В.М., М.Б.–С.,С.–Н.