Наравно, припремајући се за писање овог чланчића, промптовао сам свој четбот, питајући о чему треба да пишем. Реакција истог вукла се љетњи дан доподне и била је врло досадна. Одлучих стога да не пустим Мишка (како је четботе крстио наш угледни лингвиста и обешењак Павле Ћосић) да вози те узех волан у своје руке.
Промптовање је наша твореницa од енглеске посуђенице промпт (енг. prompt). Оксфордски енглески рјечник, најеминентнији историјски рјечник енглеског језика, свједочи нам о занмиљивој етимологији и развоју значења те енглеске ријечи. Наиме, енглеска именица prompt има двојну етимологију, од латинског promptus (од кога је и оно pronto које италијани узвикују кад се јаве на телефон) те француског prompt. И латинска и француска ријеч имају вишеструка значења, а овдје су релевантна, спреман да дјелује, брз у дјеловању, итд. Речени оксфордски рјечник прво појављивање овог енглеског придјева проналази у години 1425. Од овог придјева врло је брзо изведен глагол prompt. У години 1428. забиљежен је у значењу суфлирати (нпр. глумцу) а 1440. у овдје релевантном значењу побудити на дјеловање. Именица се јавља знатно касније. Између 1597. и 1832. кориштено је данас застарјело значење чина подстицања, побуђивања на нешто а од 1707. имамо и значење шлагворта. Онда се од 1977. појављује у значењу онога што је аутоматски приказано на екрану, тј. системски или командни промпт (старији корисници рачунара сјетиће се онога C:\>) Коначно, значење које имамо у данашњој комуникацији с поменутим Мишком, појављује се 1989. Наравно, демократизација ове употребе десила се тек посљедњих година, како у енглеском, тако и код нас.
Е сад, можете се питати јесам ли направио словну грешку дајући облик prompt за енглески придјев, глагол и именицу. Одговорно тврдим да нисам (ако мени не вјерујете, питајте Мишка). За разлику од нашег језика, гдје је такозвана конверзија (или нулта деривација), у којој се само мијења врста ријечи (а не додајемо творбени материјал да створимо нову ријеч) маргинална, она је у енглеском један од основних творбених механизама. На примјер, у енглеском се за водоинсталатерску сајлу за отчепљивање користи метафора змија (snake), па ако том сајлом отчепљујемо, извијестићемо о томе користећи глагол snake (ми би смо рекли одзмијавати кад бисмо имали такву метафору). Имамо ми случајева конверзије, али врло ријетко. Такав је придјев пожарни (рецимо у пожарни пут) који конверзијом даје именицу пожарни (то је онај војник који не спава као и остало људство, него уз шошке пази да се нешто не запали). Али ми ни ту не можемо да одолимо додавању, па ћемо за истога рећи да пожарчи. Дакле, у енглеском имамо prompt (придјев > глагол > именица) – придјев је дао и прилог, али то за ову причу није релевантно.
Код нас се промпт појавио прво у оном значењу системског промпта на валу популаризације рачунара у осамдесетим годинама прошлог вијека. Дакле, именица долази прва, мада се у енглеском појављује као посљедња. Како је исти био увијек тамо, није било потребе да се користи глагол промптовати. Коме би требало да каже нешто типа Јутрос ми рачунар испромптовао C:\>? Можда неком писцу научне фантастике или хорора, да каже да се волшебно појавило нешто друго, али и тај би рекао да се појавило, да га је дочекало, изненадило, итд. – агентивност би била на лику а не на рачунару. Ово данашње промптовање, предложено за ријеч године (и глагол промптовати, од кога је правилно изведено, ја тврдим и граматички, ради се о регуларном герунду), могло се појавити тек са оним другим нововјековним значењем промпта у смислу давања упутстава апликацији.
Ако бацимо поглед на највећи српски корпус CLASSLA-web.sr 2.0 на платформи clarin.si (Danke Slowenien!) са преко 3,6 милијарди појавница, а скупљен 2024. године, видјећемо да се промпт јавља 2470 пута (то је онај системски промпт) а промптовати и промптовање заједно свега 9 пута. У међувремену је и неолошки рјечник Нео 21 забиљежио тај глагол https://neo21.reci.org.rs/entry/492/.
А промптовање је већ добро устоличено у лексичком систему. Види се то по изведеницама и новим значењем. Налазимо на интернету и свршену варијанту овог двовидског глагола (испромптовати) а промптовање се користи не само за чин давања упутстава четботу, него и као вјештина формулисања промптова, која се, рецимо, учи у школи. Промптовање је ту да остане и у језику баш као и у животу, једино је питање хоће ли нас бити.
За промпт и промптовање немамо домаћу замјену. Занимљиво је хоће ли се појавити сад кад од оног системског промпта који је био усамљен, није генерисао нове облике ни нова значења, долазимо до знатно изразитије употребе. Има примјера и за једно и друго. За компјутер смо добили и рачунар, а за софтвер нисмо ништа. Ако се замјена и појави, неће то бити одозго са сулудих конкурса за најљепшу српску ријеч, него ће она доћи одоздо из живе употребе, баш као и рачунар.
Данко Шипка