Избор речи 2025. године
Филолошко друштво „Речиˮ је трећи пут организовало избор српских речи 2025. године, у три категорије: Реч године, Лажиреч године, Нова реч године. Предлози су примани до 30. 11. 2024. на страници „Предлажем речˮ и на страницама „Reč godine – Реч годинеˮ на Инстаграму и Фејсбуку. Данко Шипка је прокоментарисао пријављене речи и изразе у прилогу О приједлозима за избор ријечи 2025. године Интернет гласачи су могли да гласају једном дневно за једну од десет предложених речи, и то за лажиреч од 1. до 8. децембра, а за реч године од 9. до 15. децембра. По измењеном Правилнику, за нову реч нису гласали интернет гласачи, већ само чланови жирија. Ужи избор са две речи је оглашен 19. децембра, а 20. децембра су проглашени победници у све три категорије. О избору речи 2025. године објављивани су прилози у јавним гласилима.
Реч 2025. године: студенти
Ријеч 2025. године у Србији је студенти. Под ријечју године мисли се на ријеч или израз у свом основном или неком другом облику која је обиљежила годину. Кад помислимо на 2025, то је ријеч или фраза која ће већини становништва прва пасти на памет. Нема никакве сумње да су ову годину, која је већ на измаку, обиљежили студентски протести. Како знамо из једне препотопске серије, студент није запалио жито, а сада видимо да студенти јесу запалили, не жито, него медијски простор. Множина именице студент представља и девет других финалиста за које се гласало, па је и по томе најрепрезентативнија. Репрезентативна је и по својој неутралности. И онима који су подржавали студентске протесте и онима које су исти нервирали, студенти су обиљежили ову годину. За студенте се, како рекох, везује и девет других финалиста. Блокада, блокадери, студентске шетње, збор, пленумаши, пумпај, упорност директно, а ћаци и Ћациленд углавном индиректно – ради се о такмацима протестујућих студената, мада ће покоји студент бити ћаци и у Ћациленду. Коначно, студенти су били изразито експонирани у медијском простору цијеле године, обиљежили су не само годину у цјелини него и све њене временске сегменте. (Данко Шипка)
Ужи избор жирија: студенти, ћаци
Избор интернет гласача од 10 предложених речи жирија (по опадајућем броју гласова од 2759 гласова): ћаци (883, 34,2%), студенти (875), пумпај (663), Ћациленд (149), упорност (75), блокада (33), блокадери (20), студентске шетње (20), збор (19), пленумаши (13).
29 примљених предлога за Реч године: блокада, блокаде, блокадер, блокадери, Дијана, диктатура, динстај, динстање, збор, зомбификација, звучни топ, лојалисти, мајка, надстрешница, непослушност, ниси надлежан, пленумаши, пумпај, солидарност, студент, студенткиње, студенти, студентољубље, студентски марш, студентске шетње, ходољубље (надахнуће: српски студенти), упорност, ћаци, ћациленд.
Лажиреч 2025. године: Студенти који хоће да уче
Ова синтагма издвојила се не само по учесталости употребе у јавном дискурсу већ и по изразитој друштвеној, политичкој и идеолошкој обојености. Иако на први поглед делује као описна и вредносно неутрална конструкција, у контексту савремене српске јавне комуникације она функционише као језичко средство прикривања и преобликовања стварности, што је чини типичним примером лажиречи.
Синтагма студенти који хоће да уче настала је у друштвено-политичком тренутку обележеном масовним студентским протестима, блокадама факултета и ширим облицима академског и грађанског отпора. Појављује се као реторички одговор власти на те догађаје и бива систематски коришћена у политичком и медијском дискурсу како би се студентско тело симболички поделило на „пожељнеˮ и „непожељнеˮ, односно на оне који су представљени као посвећени образовању и оне који се имплицитно означавају као нерадници, реметилачки фактор или политички инструментализована група.
Посебан апсурд и потенцијал ове конструкције као лажиречи огледа се у томе што се лексема студенти као главна реч синтагме „допуњаваˮ атрибутом који хоће да уче, премда је учење основна и подразумевана семантичка компонента именованог појма. Такав језички поступак служи идеолошкој селекцији и вредносном разграничењу у јавном дискурсу. Лажиречју се, дакле, не именује стварност, већ се један појам у њој редефинише за потребе политичке манипулације.
Додатни слој манипулације видљив је и у просторном и институционалном оквиру у који су студенти који хоће да уче смештени. Уместо универзитета, факултета и академских институција као природног простора студентског деловања, они се симболички и медијски премештају у импровизован, политички означен простор такозваног Ћациленда. Тиме се студентски идентитет измешта из поља образовања у поље политичке сценографије, а универзитет као институција аутономне мисли и критичке расправе бива заобиђен и симболички обесмишљен.
Избор синтагме студенти који хоће да уче за лажиреч године потврђује основну поставку конкурса Филолошког друштва „Речиˮ: да језик није неутрално средство комуникације, већ простор у коме се огледају и разоткривају друштвене тензије, односи моћи, манипулативне стратегије и поремећаји система вредности савременог друштва. (Јована Јовановић, прочитај шире: О студентима који хоће да уче)
Ужи избор жирија: студенти који хоће да уче, обојена револуција
Избор интернет гласача од 10 предложених речи жирија (по опадајућем броју гласова од 851 гласа): студенти који хоће да уче (446, 52,4%), oбојена револуција (120), процена МУП-а (92), испуњени захтеви (53), медијска слобода (37), дијалог (36) одговорност (25), извињење (16), европске вредности (14) толеранција (12).
36 примљених предлога за лажиреч: блокадер, блокадери, верник, дезинформер, дијалог, европске вредности, звучни топ, избори, извињење, информер, испуњени захтеви, једнакост, како сам победио обојену револуцију, медијска слобода, мир и стабилност, надлежан, обојена револуција, одговорност, па шта, патриота, правда, предметна институција, пословна пратња, председник, председник РС, процена МУП-а, систем, спуштање тензија, стабилократија, студент, студенти који хоће да уче, студенти који желе да уче, толеранција, Хуља, фер, ћаци.
Нова реч 2025. године: ћаци
Зашто ћаци?
Појава, брзо ширење и изузетна продуктивност лексеме ћаци непосредно су повезани са студентским протестима који су обележили 2025. годину у Србији. Реч се јавља након што су матуранти Гимназије „Јован Јовановић Змајˮ у Новом Саду изашли испред школе како би минутама тишине одали почаст страдалима у трагедији изазваној падом надстрешнице. Овај чин солидарности је изазвао оштру реакцију тадашњег премијера Србије, док је управа школе уместо подршке ученицима, упутила јавно извињење. Већ наредног дана на зиду улаза у школско двориште појавио се невешто исписан графит Ћаци у школу, са јасно препознатљивом намером и изразитом политичком конотацијом, који је постао окидач за даљи семантички и прагматички развој ове лексеме у јавном дискурсу.
Погрешно написано слово аутора овог графита вратило се као бумеранг. Било је довољно да изазове бурну реакцију јавности. Реч Ћаци одмах постаје надимак, односно неформални назив за присталице режима, најпре у жаргону и на друштвеним мрежама, а врло брзо и у широкој јавној и медијској употреби.
У предлозима за Нову реч 2025. године Филолошког друштва „Речиˮ лексема ћаци појавила се више пута, а истовремено је била предложена и у категоријама Реч године и Лажиреч године. Та трострука номинација представља додатни показатељ њене изражене језичке и друштвене релевантности, али и општег утиска да управо ова нова реч најпотпуније одражава дух и противречности 2025. године.
Вирална употреба и творбена експлозија
Лексема ћаци се толико брзо проширила и усталила у употреби да је у кратком року постала прави језички феномен. Посебан подстицај њеној експанзији дало је формирање шаторског кампа у Пионирском парку и испред Народне скупштине, за који се убрзо усталио назив Ћациленд, који се такође нашао у ужем избору жирија. Тај нови ергоним, настао као резултат спонтане језичке креативности, додатно сведочи о утицају, продуктивности и симболичком потенцијалу овог неологизма у јавном простору.
Од основе ћаци у веома кратком времену развило се обимно и необично креативно творбено гнездо: ћацика, ћацолина, Ћациленд, Ћацистан, ћацифакс, ћацијада, ћацизам, ћацикратија, ћациологија, ћацијарх, ћацитрополит, ћацитис, ћацизација, дећацизација, издаћаци, наћизам, ЋАНУ, ћациенд, репрезенћација, манипућација, ћацинг, зајећаци, ћапа и др. Ово су само неки од бројних нових духовитих неологизама који циркулишу у медијима и на друштвеним мрежама, засновани на каламбурима и интертекстуалним алузијама и на сатиричан начин коментаришу друштвену стварност.
Хронолошки преглед током 2025. године
Јануар
Све почиње крајем јануара 2025. Графит „Ћаци у школуˮ појављује се на улазу у гимназију исписан црвеном бојом, а затим и низ интернет мимова о Ћацију који треба да иде у школу. Симпатизери владајуће коалиције истичу поруке на друштвеним мрежама „деци је место у школиˮ. С друге стране на протестима се јављају транспаренти „ћаци у школу, ђаци у блокадуˮ.
Март
Скандирање „Ко не скаче тај је ћациˮ постаје један од главних симбола студентских протеста. Представници власти присвајају овај појам и изокрећу га: „Ћаци мисли својом главомˮ и „Ћаци не скаче када му се кажеˮ. На мајицама истичу поруке „И ја сам ћациˮ.
Мај
Јавни дискурс се поларизује на две јасно супротстављене стране: студентски – блокадни и режимски – ћаци дискурс. И једни и други користе реч ћаци, али са различитим вредносним предзнаком. Студенти да означе присталице режима. Присталице режима саме себе тако називају истичући да се тиме поносе.
Јун
Употреба речи добија нову политичку димензију. Појављује се слоган „Боље ћаци, него нациˮ, што доводи до интензивне медијске полемике.
Октобар – новембар
Тренд стварања нових речи од ове основе не јењава: ћацископ (епископ), ћационални стадион (национални), ћацосуђе (правосуђе), струћаци (стручњаци), ћацилендиста, ЋИА (БИА), првоћаци…
Закључак
Ћаци је нова реч која је настала у 2025, изузетно се брзо и лако проширила и усталила у општем дискурсу, развила је богато творбено гнездо – нове облике који сатирично коментаришу друштвене и политичке прилике, што је ову лексему учинило језичким маркером дубоке политичке и социјалне поделе. Њена употреба током године сигнализира читав низ социјалних, политичких и језичких појава: она је својеврсни идентификатор, сигнал припадности одређеној групи, средство отпора и подсмеха, као и инструмент пропаганде и контранаратива. Лексема ћаци осликава једну политички и културно преломну годину у Србији. Својом брзом експанзијом и семантичком продуктивношћу већ је постала дијахронијски маркер свога времена, са потенцијалом да пређе оквире пролазног неологизма. Избором ове речи жири не вреднује њену идеолошку страну, већ препознаје њену способност да језички репрезентује дух 2025. у Србији. Због свега наведеног изабрана је за Нову реч 2025. године. (Ивана Лазић Коњик)
Ужи избор жирија за нову реч: ћаци, Ћациленд
58 примљених предлога за нову реч: блокадери, вирал, вољива (особа чија љубав има неку нежност, мекост, која је способна да воли на дубоко интуитиван начин), деконтамићација, жвалибаба, издаћаци, јајпериста, конвенијално/конвентно (одговарајуће, практично, згодно, повољно – енгл. convinient, lat. convenire), лажократија, лача мати, лачаматизам (надахнуће: Ана Брнабић), лизанац (српска верзија енглеске речи ,,siblingˮ, која означава и брата и сестру), љубота, људоделница, манипућација, најмногопуније, неандрејталац, неандрејћаци, нанаћификација, непреброј, ноктерка (маникир), нон-пејпер, обраћатор, окомаз (лажна или искривљена слика о нечему, обмањивање ,ˮ неко ти маже очи лажимаˮ), отплашити (народ се отплашио), патњослађе (уживање у патњи), пленум, полићаци, прелећи (променити место спавања), пропахуљало, пумпај, свеималиште, синдиктат, слаткојед, укористити (имплементирати), стварнић (reel), усташија (инспирација: студентске блокаде), хлебуњ (=пуњени хлеб, замена за страну реч „сендвичˮ), тевехипноза, хибридни рат, ћацад, ћаци, Ћаци, ћацизам, Ћациленд, Ћацијенда (то су шатори који су постављени 15. и 16. априла испред Скупштине), ћацнути, ћацинг (ћаци митинг), ћациопатија, штамповина (нови поштански термин), штандармерија; геслар (као замјена за туђицу „копирајтер), душкање (давање себи одушка/угађање себи, одмор, предах), жалбаџија, обрвар, окоцрт (ajlajner), скривећки (значи нешто као скривајући се, аутор Ана Брнабић), стварнић (reel).