На избору за реч године, који организује Филолошко друштво „Речи“, 2025. побеђује реч студенти. Гледано из перспективе прошлогодишње победничке речи у истој категорији – надстрешница, оваква одлука бројних гласача и жирија представља логичан след, јер те две речи, силом друштвених околности у Србији, ступају у каузативну везу. Та каузација не проистиче из лексичке семантике, што још једном потврђује чињеницу да језички систем представља отворену структуру која је у сталној интеракцији са другим системима. У друштвеном систему језик није само комуникацијско средство већ и осовина која га структурира кроз дискурс. Дискурс одређује поглед на свет, а у крајњој дистанци и саму стварност. У јавном дискурсу Србије 2025. реч студенти је престала да означава само статус у образовању, већ је постала симбол борбе за истину, правду и демократске вредности.
То што је реч године заступљена обликом множине указује на чињеницу да она у представи гласача гради асоцијативну везу са мноштвом, окупљањем, масовношћу. Студенти у том смислу нису само академски идентификатор, већ вектор који усмерава на време и место актуелизације ове речи у друштвеном контексту. Време – 2025, место – Србија, њена насеља, тргови, улице… Србија, повезана препешаченим друмовима од Новог Пазара и Ниша до Новог Сада, од Београда до Стразбура и Брисела, Србија као део Европе. Реч студенти својим плуралним обликом упућује на мноштво као целину која је бројива, дељива јер није стопљена једним идеолошким оквиром, већ је уједињена у својој различитости тежњом да се промени стварност. Стварност, која је обележена речју надстрешница као жигом који треба да опомиње – ова трагедија није смела да се деси и не сме никад да се понови.
Реч студенти ван контекста у ком добија нове конотације асоцира на младост, љубав, идеале, али и на нов начин размишљања, јер то што студенти изнесу са својих универзитета није само знање које ће користити у будућем занимању. На универзитету студенти уче да мисле ─ самостално, изузетно, сагледавајући све доступне чињенице и налазећи несвакидашња решења. Сагледавши околности у којима живе, студенти у Србији су позвали на грађански отпор против корупције, цензуре и урушавања система вредности, шта више, постали су симбол тог отпора. У томе се исастоји магнетизам речи студенти, али и саме појаве коју она номинује.
Скоро свако у Србији 2025. на неки начин пожелео да буде укључен у покрет који су предводили студенти. Средовечни људи у студентским колонама су поносно носили своје брижљиво сачуване индексе, жене су исписивале пароле „Ја сам мама студенткиње“, „Ја сам бака студента“… Седовласи учесници студентског протеста из 1968, који су се борили за демократизацију друштва и бољи положај универзитета, студенти из 1996/97, који су провели своју младост у свакодневним протестним шетњама против изборне крађе, носећи пароле „Београд је свет“, поново су осетили потребу да изађу на улице и стану уз своје млађе колеге јер иако су се њихови захтеви мењали кроз време, суштина је остала иста ─ студенти су пролегомена промена.
Људмила Поповић