Филолошко друштво Речи организовало је, трећи пут заредом, избор ријечи годне. До половине новембра, кад је примање закључено, стигло је 29 приједлога за ријеч године (дакле ону ријеч која је обиљежила годину, по којој ћемо годину памтити), 53 за нову ријеч године (ријеч која се први пут појавила или нагло ушла у широку употребу ове године) , те 36 за лажиреч године (ријеч којом се манипулисало или жељело нешто прикрити), укупно 118, што је безмало упола мање него прошле године. Чини се да је смањење броја приједлога узроковано готово безизузетачном усредсређеношћу предлагача на протесте инициране прошлогодишњим падом на(д)стрешнице (која је попут метеора улетјела у избор ријечи године и детронизовала све дотадашње фаворите). Ако предлажете ријечи које се односе само на једну појаву, онда и њихов број не може да буде превелики. У све три речене категорије (ријеч године, нова ријеч године и лажиријеч године) готово да и нема приједлога који нису повезани са протестима и блокадама универзитета.
У категорији ријечи године, сви приједлози били су директно повезани са протестима и реакцијама на протесте. Уз надстрешницу (и ове године), ту су и блокада, блокадер, динстај, динстање, збор, пленумаш, пумпај, студент, студенткиња, студентољубље, студентски марш, студентске шетње, ћаци, ћациленд – дакле оно што је било директна лексичка кулиса протеста, ријечи и изрази који су готово свакодневно понављани у расправама о протестима и медијском извјештавању о њима. Ту су онда и ријечи које у се релативно рјеђе појављивале али и се и даље види њихова веза са протестима или појединим догађајима током протеста: диктатура, зомбификација, звучни топ, лојалисти, мајка, непослушност, ниси надлежан, солидарност, ходољубље, упорност. Оно што је код ових приједлога занимљиво јесте актуализација њиховог значења за упућивање на протесте, који су били црвена нит ове године. Не упућује се на било какву блокаду, него на ону факултета, нису у питању било који студенти, него они који протестују (против власти или против протеста), итд. Васкрснули су пленуми, који ће старији омладинци памтити као састанчења КПЈ-а (читај: ка-пе-јота), посебно по оном Брионском, са свим својим чисткама. Данас је та ријеч попримила једно ново историјској значење. Посебно је занимљиво ходољубље, које се односи на студентске маршеве, а гдје је оживљена легендарна телевизијска емисија непревазиђеног Зуке Џумхура. Посебно је занимљив и ћаци, али о томе под новим ријечима године, гдје је са бројним својим изведеницама доминантан. Треба рећи да су предлагане ријеч у различитим граматичким облицима (једнини и множини), па и једно лично име – овдје смо говорили о ономе што би просјечан говорник одредио као ријеч или израз.
Категорија нове ријечи године није била тако компактна као претходна, мада су и ту протести, што би се новокомпонованим уличним језиком рекло: издоминирали. Поготово је издоминирао ћаци са сљедећим изведеницама: деконтамићација, издаћаци, манипућација, неандрејћаци, нанаћификација, обраћатор, полићаци, ћацад, ћаци, ћацизам, ћациленд, ћацијенда, ћацнути, ћацинг. То да је велика сличност азбучног ћ и ђ збунило графиташа невичног употреби ћирилице (а убијеђеног у потербу њеног кориштења) експлодирало је у низу ових занимљивих језичких креација. Уз ово, јавља се и низ других нових или новоактивираних ријечи којима се дискредитују они на политичкој линији ћација, укључујући ту и актуелну власт: жвалибаба, лажократија, неандрејталац, синдиктат, тевехипноза, штандармерија. Рјеђе су нове ријечи којима се дискредитују протестујући: , жалбаџија, јајпериста, хибридни рат, усташија. Има и таквих који говоре о протестима уопште: људоделница, непреброј, окомаз, отплашити се, пленум, пумпај. Ту су и нове ријечи и изрази настале од прејезичења једне учеснице актуелних дешавања: лача мати, лачаматизам, скривећки. Ту је и онда оно што није везано за протесте, рецимо да се прихвати већ и бајата енглеска ријеч вирал, за нешто што се нагло шири друштвеним медијима. Коначно, било је и приједлога за замјену постојећих ријечи и именовање нових појмова на којима би позавидјела и загребачка творница вјештачких ријечи, часопис Језик: маникирка треба да буде ноктерка, имплементирати је укористити, сендвич је хлебуњ, душкање давање одушка (мада се ово у разговорном језику одавно користи), рил, кратак филм на друштвеним медијима имао би бити стварнић, козметичарка која се бави стилизацијом обрва је обрвар, особа која има способност дубокоосјећајне љубави је вољива. Сувишно је рећи да од ове лексичке акробатике на крају неће остати ништа осим комичног ефекта.
И категорија лажиријечи године испуњена је приједлозима који се односе на протесте и реакције на њих. Највећи број је узет из дискурса власти, па се њиховим уврштавање у ову категорију подразумијева да иста није искрена. Дијалог, европске вредности, избори, извињење, испуњени захтеви, једнакост, медијска слобода, мир и стабилност, надлежан, обојена револуција, одговорност, па шта, патриота, правда, предметна индустрија, пословна пратња, председник, председник РС, процена МУП-а, систем, спуштање тензија, стабилократија, студенти који хоће/желе да уче, толеранција, фер, по мишљењу оних који ове ријечи предлажу, нису то за шта се издају, него паравани и димне завјесе. Некима је чак и засметало што се протестујући зову блокадери. Неупоредиво је мањи број приједлога за оно што су користили противници власти: звучни топ, Хуља, ћаци. Приједлог студент може се схватити као лажиријеч коју обје стране употребљавају. Предложена је и једна реченица, али то није легитиман приједлог јер се не ради о ријечи или изразу.
Треба на крају рећи да ни у једној категорији приједлози нису изненађујући. Усредсређеност друштва на протесте (шта год ко о њима мислио) јасно се претаче у приједлоге. То да ли изразита преспектива простестујућих у предлагању нешто значи, сазнаћемо тек на изборима, а исти ће се десити (прије или касније) након што закључимо овогодишњи избор ријечи године. Тада ћемо тек видјети је ли перспектива предлагања барометар промјена у друштвеној оријентацији или тек одраз чињенице да из овог или оног разлога присталице протестујућих радије предлажу кандидате за реч године. Живи били па видјели.
У наредној фази избора комисија у саставу Ђорђе Оташевић (виши научни сарадник, Институт за српски језик САНУ, Београд), Слободан Новокмет (виши научни сарадник, Институт за српски језик САНУ, Београд), Јована Јовановић (научни сарадник, Институт за српски језик САНУ, Београд), Ивана Лазић Коњик (научни саветник, Институт за српски језик САНУ, Београд), Вања Миљковић (научни сарадник, Институт за српски језик САНУ, Београд), Ана Миленковић (научни сарадник, Институт за српски језик САНУ, Београд), Рајна Драгићевић (редовни професор, Филолошки факултет, Београд), Данко Шипка (редовни професор, Arizona State University), Дејан Ајдачић (професор, Гдањски универзитет, Гдањск), Милан Ајџановић (ванредни професор, Филозофски факултет, Нови Сад), Људмила Поповић (редовни професор, Филолошки факултет, Београд), Павле Ћосић (писац, лексикограф и издавач, Београд), Сања Жујовић (новинар, Блиц, Београд), Александар Петровић (лектор, РТС, Београд), Неле Карајлић (писац и музичар, Београд) сузиће избор на по 10 кандидата у категоријама ријечи и лажиријечи године те 5 у категорији нове ријечи године.
За лажиријеч моћи ће се гласати од 1. до 8. децембра 2025. а за ријеч године од 9. до 15. децембра на страници https://www.reci.org.rs/glasanje2025/. Жири ће прогласити побједнике у све три категорије 20. децембра.
Данко Шипка