Reč godine 2024. – Nadstrešnica izabrana za reč godine, litijum u drugom planu
Мирослав Кос. Др Данко Шипка и др Дејан Ајдачић о избору „Српска реч године“:
Речи сведоче о подељености српског друштва
- Реч ‘надстрешница’ изабрана за реч године у Србији – избор други по реду организовало Филолошко друштво Речи и часопис ‘Новоречје
- Организује се у три категорије: реч године, нова реч године и лажиреч године
О овогодишњем избору за Српску реч године разговарали смо са двојицом чланова жирија, професором др Данком Шипком, са Државног универзитета Аризона, и са филологом, професором др Дејаном Ајдачићем, са Универзитета у Гдањску, Пољска.
Реч 2023. године је реч надстрешница. Та реч добила је највише гласова, више од 40 одсто оних који су гласали онлајн, али и највећи број гласова чланова жирија. Чини се да је до тог несрећног догађаја у Новом Саду, највећи фаворит била реч литијум. Очигледно је да је величина трагедије ипак оставила најјачи утисак и на оне који су гласали онлајн и на чланове жирија?
ШИПКА: Јесте, литијум је заокупљао пажњу јавности током већег дијела године. Уосталом, он је и заузео друго мјесто у избору за ријеч године. Надстрешница, коју рјечници биљеже као настрешницу – изведена је од глагола настријети, али се углавном користи са овим додатним д, које активира префикс нађ, свакако је промијенила ту динамику. У когнитивној психологији уочен је такозвани ефекат недавности. Оно што се недавно десило, биће у нашој свијести доступније. Ту је мислим и одоговор на ово питање. Да се на(д)стрешница догодила у јануару, сигурно не би испредњачила у овом избору. Ја лично мислим да је литијум заправо обиљежио годину – био је дуже на радарима, а ради се о стратешком питању које ће у битном смислу одредити ситуацију земље и њених грађана у наредним годинама и деценијама. Литијум је данас оно што је била нафта почетком двадесетог вијека.
АЈДАЧИЋ: У овогодишњем избору речи године Филолошког друштва „Речи“ реч литијум је обележила лето и рану јесен расправама о еколошким аспектима копања руде. Ти разговори су у заборав бацили дешавања око пролећних локалних избора. Погибија петнаесторо људи испод обрушене надстрешнице на новосадској железничкој страници пре месец дана је покренула читав низ реакција. Закаснеле или неспретне изјаве представника власти неки наши сународници схватили су као увреде, други као покушаје прикривања лоше обављене реконструкције или знаке слабости власти. Принесене министарске жртве, уместо одрешитог указивања на могуће разлоге рушења и брзе експертске истраге које би довеле до виновника пада надстрешнице, половични потези су покренули протесте, па су представници власти и њени противници подигли улоге. Избор надстрешнице као речи 2024. године не сведочи само о трагедији, већ симболише осећању увећаног раскола у српском друштву.
У најужем избору за реч године била је и реч “одговорност” која је, на неки начин обухватала и новосадску трагедију али и причу о литијуму и заштити животне средине. Ипак, није победник. Како је жири о томе размишљао?
ШИПКА: Заиста, одговорност (и из перспективе власти – да је власт одговорна, и из перспективе опозиције – да се тражи одговорност) јесте саставни дио оба ова процеса која су обиљежила годину. Међутим, ради се о унеколико запретеној вези. Прошле године је ријеч насиље побиједила, обједињујући неколико трагедија, код нас и у иностранству. У том случају, ипак, ријеч директно упућује на те догађаје. Са одговорношћу, ради се о нечему што је повезано са догађајима али на њих директно не упућује. Ријеч године је ипак нешто што треба директно да упућује на оно што је годину обиљежило. Мислим да је ту била мотивација жирија. Уз то, постојао је аргумент да на(д)стрешница не упућује само на трагедију, него и на протесте који су услиједили и који још трају. Треба рећи да је одлука донесена након дуже дискусије и да није била лака.
АЈДАЧИЋ: Реч „одговорност“ је добила 20% гласова као реч године, али је добила и око 15% гласова као лажиреч. Та чињеница такође говори о јазу који дели присталице власти и опозиције и сучељеним ставовима о одговорности који су условљени различитим тачкама гледишта. У размишљањима чланова жирија литијум је јасно превлађивао одговорност, па није било ширих образлагања тога избора.
Занимљиво је да је реч одговорност била озбиљан кандидат и за лажиреч године. Шта нам то говори?
ШИПКА: Ту се види поларизованост друштва, за оне који подржавају власт, одговорност је стварна особина власти, за оне који су уз опозицију, одговорност је нешто о чему власт говори, али је не проводи, дакле лажиријеч (уз наравно тражење одговорности, што је опет саставни дио одговорности као ријечи године). Чини ми се да су они који су уз опозицију били знатно мотивисанији да гласају, мислим да је ту и разлог успјеха одговорности као лажиријечи, али и тога да је на(д)стрешница изузетно високо котирала у јавном избору ријечи године.
АЈДАЧИЋ: Реч одговнорност је у фази примања кандидатура предлагана у обе категорије више пута, тако да је и пре гласања било јасно да питање одговорности има веома значајно место у ставовима наших сународника. Будући да су те пријаве стизале и пре пада надстрешнице, јасно је да питање одговорности веома интересовало наше суграђане који су пријављивали речи и пре несреће. Прошле године, рецимо, одговорност није била предлагана ни за реч године, ни за лажиреч године… Особе које су послале реч одговорност као кандидата за лажиреч године и које су за њу у тој категорији и гласали, изражавају уверење да одговорности и нема. Иако се реч одговорност у словенским језицима назива на различите начине (відповідальність, ответственность, отговорност, odpowiedzialność, zodpovednosť, odpovědnost) у свим словенским језицима постоји слична веза одговорности са говором, тј. веза изреченог и учињеног. Пре свега ради се о испуњавању обавеза сагласно прописаним начелима. Уверење да су обавезе савесно реализоване сучељено је са супротним уверењем да оне по датим овлашћењима нису испуњене.
…..BLIC Kultura 29.12.2024. >>>