Како је све почело
Па да, победа је реч године, али и деценије! У Србији не само у овој него и у претходних десетак година коришћена од стране свих политичких субјеката. СНС је почео први још 2016, а тачно десет година касније студенти и много пре расписивања избора користиле слоган Студенти побеђују, а Вучић је одмах био самоуверен у низу изјава да ће победити убедљивије него икад, са најмање пола милиона гласова разлике. Он, према сопственој изјави, завршава обраћање Главном одбору СНС речима „Победићемо их убедљивије него икада“ још 13. фебруара 2022. године. 14. фебруара 2022. понавља исту поруку у Мачванском Прњавору; „Политика“ објављује дослован цитат. 3–4. новембра 2023. поново користи готово идентичну формулацију, у контексту изборне кампање. А што се студената тиче 31. марта 2026. је први пут забележен је транспарент „Студенти побеђују!“ на Ректорату Београдског универзитета. А 27. априла 2026. студентски слоган шири се налепницама; убрзо се појављују и налепнице „Студенти побеђују“. 29. априла 2026. студенти организовано деле 400.000 налепница на више од 100 штандова у 54 града са истим слоганом. Истог дана: присталице СНС-а истакле су транспаренте „Србија побеђује“, између осталог испред Народне скупштине и у Новом Саду (Н1 29. априла). Из те поплаве и убеђења о победи су се испреплетали слогани као на пример Србија побеђује са студентима или Србија побеђује самостално, што значи без студената, односно блокадера (Радио Слободна Европа, 2. маја у тексту Рат графитима и налепницама у ишчекивању избора у Србији).
А онда су 25. октобра студенти под фирмом Студентска листа победили.
Победа у словенским језицима
Сад ћемо се мало осврнути на занимљивости у вези са речју из наслова. Најпре, како се каже победа на словенским језицима.
| Група | Језик | Реч за победу |
| Јужнословенски | Српски | победа |
| Хрватски | pobjeda | |
| Босански | pobjeda | |
| Црногорски | побједа / pobjeda | |
| Словеначки | zmaga | |
| Македонски | победа | |
| Бугарски | победа | |
| Источнословенски | Руски | победа |
| Украјински | перемога | |
| Белоруски | перамога | |
| Русински (панонски) | побида | |
| Западнословенски | Пољски | zwycięstwo |
| Чешки | vítězství | |
| Словачки | víťazstvo | |
| Горњолужичкосрпски | dobyće | |
| Доњолужичкосрпски | dobyśe |
Табела 1
Српско-руска победа има прилично необичну историју. Староруска реч побѣда могла је у појединим контекстима означавати чак и пораз, а у етимолошкој породици налази се и реч беда. То је добар пример како се значења унутар једне старе словенске породице могу развијати у супротним правцима. То заправо значи да је потребно да се најпре нађемо у стању беде како бисмо победили.
Оно што је у српском и руском остало апстрактна именица, у словеначком је постало и лично име – Змаго. Па да видимо онда и како изгледа табела са именима проистеклим од корена победа по разним словенским језицима.
| Језик | Мушко име | Женско име | Веза с победом |
| Словеначки | Zmago | Zmaga | Од zmaga – победа |
| Словеначки | Zmagoslav | Zmagoslava | Победа + слава |
| Словеначки | Zmagomir | Zmagica | Имена из породице zmaga |
| Чешки | Vítězslav | Vítězslava | Победник + слава (савремено тумачење) |
| Словачки | Víťazoslav | Víťazoslava | Победник + слава |
| Српски, хрватски, руски и други | Виктор / Viktor | Викторија / Viktorija | Латински victor – победник; victoria – победа |
Табела 2
Напомена: Виктор и Викторија су латинског порекла, за разлику од осталих наведених имена. Код чешког имена Vítězslav постоји и другачије историјско етимолошко тумачење.
Посебно је занимљива етимологија чешког имена Вићеслав и Вићеслава. На страну што на српском звуче помало смешно, прилично је јасно да је у вези са именицом витез и славом (после ћемо нешто рећи и о вези Славије и славе). Отуда значење „славни победник“, односно „онај који се прославио победом“. У том смислу име представља словенски значењски еквивалент латинског Victor. Ипак, постоји и старије тумачење овог имена. Чешки ономастички извори наводе да је Vítězslav новији облик старијег имена Vitoslav. Први део старог имена доводи се у везу са словенским vitati („боравити, становати“) или vitъ („господар, владар“), док је други део –slav („слава“). Према томе, првобитно значење није нужно имало никакве везе с победом. Vítězslav се данас доживљава као име које означава славног победника, али је највероватније реч о накнадном преобликовању и семантичком приближавању старијег словенског имена Vitoslav чешкој речи vítěz. То је леп пример пучке етимологије која је утицала и на сам облик личног имена.
Овде је занимљиво што су словачко Víťazoslav и словеначко zmaga етимолошки сасвим различити, иако оба припадају истом значењском пољу победе. А за словеначку реч имамо и поуздано објашњење Марка Сноја.
- Словачко Víťazoslav
То је новије словенско двочлано лично име, састављено од:
- víťaz – победник
- –slav – слава, славан
Значење је „славни победник“, односно „онај који слави победу“.
За разлику од чешког Vítězslav, код којег постоји могућност накнадног преобликовања старијег имена Vitoslav, словачко Víťazoslav тумачи се као новија, прозирна твореница од именице víťaz. Словачки ономастички извори наводе и да је име служило као домаћи значењски еквивалент латинског Victor.
Дакле, ту не морамо претпостављати народноетимолошко преобликовање као у случају чешког имена.
2. Словеначко zmaga
Овде имамо још лепшу етимолошку причу.
Према Марку Сноју, аутору Словеначког етимолошког речника, именица zmaga („победа“) изведена је од глагола zmagati („победити“).
Глагол zmagati првобитно је био учестали облик глагола zmoči („смоћи, успети, бити у стању“), који је у старијем словеначком имао и значење „победити“. Даља етимолошка веза води до прасловенског глагола mogti – моћи.
ПОЈЕДНОСТАВЊЕН ЕТИМОЛОШКИ РАЗВОЈ
прасловенско mogti > словеначко zmoči > zmagati > zmaga
прасловенско моћи > словеначко смоћи, некада и победити > победити > победа
Посебно је занимљиво што Сној наводи и српско-хрватско смагати, са значењем „надвладавати, побеђивати“, као сродан облик. (извор Фран).
- Веза са српским језиком
| Словеначки | Српски |
| moči | моћи |
| zmoči | смоћи |
| zmagati | смагати (старији/ређи сродни облик) |
| zmaga | победа |
И овде долазимо до најзанимљивијег закључка за овај текст:
Словеначка реч за победу у крајњој линији потиче од истог корена као српско „моћи“ и „смоћи“.
Семантички развој је сасвим природан: имати моћ → надвладати противника → победити → победа.
А то значи да су и лично име Змаго и именица zmaga повезани са старим словенским појмом моћи (извор Марко Сној, Slovenski etimološki slovar, одредница zmagati)
Победа у другим индоевропским језицима
Романски језици
За разлику од словенских језика, у којима се за победу користи неколико различитих основа, у романским језицима преовлађује једна, наслеђена из латинског. Француско victoire, италијанско vittoria, шпанско victoria, португалско vitória и румунско victorie воде порекло од латинског victoria (победа), изведеног од victor (победник), што је опет повезано с глаголом vincere (победити, савладати). Тако је једна латинска реч, уз гласовне промене и прилагођавања различитим језицима, сачувала препознатљив облик и значење током више од две хиљаде година. (Извор Littré)
И лична имена сведоче о истој традицији. Латински Victor и Victoria дали су италијанска имена Vittore, Vittorio и Vittoria, француска Victor и Victoire, шпанска Víctor и Victoria, португалска Vítor и Vitória, као и румунска Victor и Victoria. Њихово значење је прозирно: победник, односно победа. Имена су се ширила и преко хришћанске традиције, захваљујући светитељима који су их носили, па су одавно престала да буду ограничена на романско језичко подручје.
Постоји, међутим, један изузетак који вреди поменути, а то је румунски. Поред victorie, румунски има и biruință и izbândă, обе са значењем победе. Прва је изведена од глагола birui, преузетог из мађарског, док друга припада породици словенског порекла. Тако се у једном романском језику сусрећу латински, мађарски и словенски лексички слој.
Занимљиву игру речима засновану на сродности имена Victor и француске именице victoire (победа) налазимо и у нашој међуратној авангарди. Дадаисти Драгану Алексићу приписује се досетка у којој је Виктор Иго (Victor Hugo) потписан као Виктоар Иго (Victoire Hugo)
Германски језици
За разлику од романских језика, у којима преовлађује латинска основа victoria, германски језици углавном су сачували сопствену реч за победу. Тако немачки има Sieg, холандски zege, шведски seger, дански sejr, норвешки seier, исландски sigur, а фарски такође sigur. Све ове речи потичу од старе германске основе која је означавала победу, савладавање противника и надмоћ. Њена старина потврђена је већ у готском sigis, старовисоконемачком sigu и старонордијском sigr. Заједничка прагерманска основа реконструише се као segaz, а њени даљи корени повезују се с индоевропским представама о снази и савладавању. (Извор: Etymologisches Wörterbuch des Althochdeutschen)
Посебно је занимљив енглески, који је у овом погледу кренуо другачијим путем. Његова основна именица victory није германског порекла, већ је преузета из старофранцуског victorie, а у крајњој линији потиче од латинског victoria. У енглеском је, међутим, постојала и домаћа реч sige, односно sigor, сродна немачком Sieg, али је током језичког развоја ишчезла из свакодневне употребе. С друге стране, енглески глагол win (победити, добити) и именица win (победа, нарочито у спорту) припадају другој германској породици, чије је првобитно значење било повезано с трудом, борбом и настојањем да се нешто стекне. Тако енглески данас има латинску реч за победу, али германску реч за победити.
Германска основа за победу сачувана је и у бројним личним именима, од којих су нека старија од најранијих писаних споменика појединих германских језика. Немачка имена Siegfried (Зигфрид), Siegmund (Зигмунд) и Sieglinde (Зиглинде), као и скандинавска Sigurd (Сигурд), Sigrid (Сигрид) и Sigrun (Сигрун), садрже елемент sig- или sieg-, који означава победу. У имену Siegfried други део повезан је с миром и заштитом, а у имену Siegmund са заштитом. Име Sigrun спаја победу с руном, односно тајном. Ова имена показују колико је појам победе био важан у старогерманској култури, нарочито у ратничкој традицији, у којој су победа, снага и заштита биле честе компоненте личних имена (Извор: Етимолошки речник старовисоконемачког језика).
Посебну културну димензију овој породици речи даје германска митологија. У старонордијској традицији појављују се валкире, женска митолошка бића која одлучују о судбини ратника, а неке од њих носе имена са основом sigr- (победа). Тако је победа у германском свету била не само исход борбе него и појам који је ушао у лична имена, митологију и представе о судбини.
Грчки језик
За разлику од романских и германских језика, грчки је своју реч за победу сачувао у готово непромењеном облику још од античких времена. Старогрчко νίκη (níkē) у савременом грчком гласи νίκη (níki), а значење је остало исто – победа. Од исте основе потиче и глагол νικώ (nikó) – побеђивати, победити, који наставља старогрчко νικάω (nikáō). Реч је потврђена већ код Хомера, а употребљавала се како за војне победе, тако и за успехе на спортским такмичењима. Њено дубље етимолошко порекло, међутим, није поуздано утврђено, што је чини посебно занимљивом у поређењу с латинским и германским речима за победу. (Извор: Грчко-енглески лексикон Лидела, Скота и Џоунса).
У грчкој митологији Ника (Νίκη) била је богиња победе, најчешће представљана као крилата женска фигура. Њено име није било ништа друго до сама именица победа. Једна од најпознатијих античких скулптура, Ника са Самотраке, данас се чува у Лувру. Иста реч постала је и назив светски познатог произвођача спортске опреме Nike, чиме је старогрчка победа добила и своје савремено комерцијално значење.
Грчка основа nik- изузетно је плодна и у личним именима. Најпознатије је Никола, од грчког Νικόλαος (Nikólaos), сложенице чији први део означава победу, а други, λαός (laós), народ. Име се зато традиционално тумачи као „победа народа“. Истој породици припадају Николај, Николас, Николета, Никита, Никифор (од грчког Νικηφόρος, Nikēphóros – „онај који доноси победу“), као и Никодим (Νικόδημος, Nikódēmos), чији други део такође означава народ. Тако је грчка реч за победу, преко хришћанске традиције и ширења личних имена, постала саставни део именослова многих европских народа.
Обећање лудом радовање
Лепо сам обећао да ћу касније у тексту нешто рећи о слављу и Славији. Какве везе имају Славија и славље? Етимолошки, никакве! Име београдског трга потиче од назива старог хотела „Славија“, који је носио име посвећено словенству. Али језик и живот не морају увек да се придржавају истих правила. Студенти и грађани су изборну победу славили исте вечери, а славље се наставило и сутрадан, највише на Славији, али и широм Београда и у градовима широм Србије. Тако су ове две речи, које су се у историји језика размимоишле, коначно добиле нешто заједничко. И то не само по звучности.