Студентски протести који су почели средином новембра прошле, 2024. године, одмах су изродили низ нових речи, што и иначе карактерише велика друштвена збивања. По томе колико се нових речи скује током неког од важнијих историјских догађаја могло би се одредити и то колико су они важни.
За почетак, вратимо се на сличне студентске протесте од пре скоро 30 година који су исто запљуснули целу Србију, а повод им је био непризнавање изборне воље грађана на локалним изборима. Списак тих речи наћи ћемо у „Речнику Београдског жаргона“ Боривоја Герзића из 2001. године и у низу допуњених издања, па тако и у најновијем „Речнику српског жаргона и колоквијалног говора српског језика“ из ове године (књига још није изашла). Већина тих речи данас је готово непозната и спада у оказионализме, али се неки мањи део тих речи одржао и користи се још увек, па и на овим протестима који су још увек у току и по свој прилици ће по дужини трајања конкурисати за неки рекорд. У том речнику ћемо први пут наићи на спој а̏в-а̏в у значењу именице полицајац, пандур. И на овим протестима се то користи, али само као узвик, одакле је и онда настао тај назив, али данас нико неће рећи да је на пример на улици видео три наоружана ав-ава. Други оказионализам са тих протеста је кордон бле, појам који данас изван историјског контекста не бисмо никако могли разумети. Наиме, будући да су студентске шетње на тим протестима (који су се тада звали демонстрације) увек почињали од платоа испред Филозофског факултета у Београду, тадашње власти су се досетиле до поставе полицијски кордон у Коларчевој улици, улици која спаја Трг републике и Теразије и који је имао за циљ да спречи студенте да шетњу наставе даље од Трга републике, што се у то време сматрало безбедним простором за одржавање демонстрација јер га је полиција могла лако држати под контролом и не би се ширио даље по граду. Из данашњег угла би то било незамисливо, непотребно и неуспешно, али тада је представљало озбиљну препреку за студенте. На страну сви стратешки, логистички и историјски разлози, али данас кордон бле не би било разумљиво из још једног разлога, а то је што се у београдским кафанама одавно више не сервира специјалитет cordon bleu (тада у обавезној понуди сваке кафане) буквално преведено на француски од „плави кордон“, а да не говоримо о томе што данашње интервентне јединице и жандармерија више не користе плаву боју за своје униформе. Та боја је више остала у сећањима на милицију па је тако у прошлост отишао и назив плавац за полицајца. На тим протестима се појавио и назив орган, исто за полицајца, од „органи за одржавање јавног реда и мира“. Односно за милиционера, јер на тим демонстрацијама се полиција још увек звала милиција и полицајци су носили униформе на којима је писало МИЛИЦИЈА (тако је било и на демонстрацијама 5. октобра 2000). И органи су отишли у историју и постали оказионализми, али су се зато изродили припадници. Аналогија је потпуна јер се званично данас некадашњи органи за одржавање реда зову припадницима полиције, па их онда студенти иронично зову само припадници, а кад је један, онда припадник. Потреба за бирократским језиком није нестала, па тако ни потреба за његовим исмевањем. Управо у данашњим вестима, изашла је изјава једног студента Филозофског факултета који је претучен у полицијској марици и у којој пише дословно овако: „Ударце сам добио прво шакама од једног припадника који је имао маску преко лица и био у опреми за разбијање демонстрација. Онда је ушао други припадник који није имао маску, кога бих могао да препознам ако га опет будем видео на улици“. Поставља се питање да ли бисмо пре тих 30 година уопште разумели ову изјаву, а исто нам тако остаје да нагађамо да ли ће бити разумљива кроз 30 година или ће се тада полицајци можда звати заштитници уставног поретка, и онда скраћено само заштитници („Он је по професији заштитник“). Можда буде и заговорник јер никад се не зна.
Али вратимо се на ћације и ћаке. Све је почело сасвим безазлено. Неко од ђака (а можда и наставника) који су били против прекида наставе, на улазу у познату Јовину гимназију у Новом Саду, написао је црвеним спрејем „Ћаци у школу“. Брзина којом се ова слика проширила друштвеним мрежама је типична за виралне појаве на интернету. У року од 24 сата цела Србија је знала за ћација из Новог Сада. Одмах се поставило и питање да ли је ћаци једна одређена личност (па би онда требало Ћаци) или се односи на све оне који су, како су тада унисоно тврдили студенти и матуранти у пртесту, неписмени. Помало неочекивана и претарана реакција јер је разлика имеђу великог ћириличног Ћ и Ђ релативно мала, толика да су се они којима ћирилица није прво писмо одмах јавили да и сами признају да не би ни приметили ту грешку. Можда је баш неко такав и написао тај графит. Али пре ће бити да се јавност толико узбуркала због тога што се због те ситне грешке ова реч чита и граматички понаша сасвим другачије од именице ђак. Није један ћак (мада по неким интерпретацијама јесте, али о томе касније), него један ћаци који се мења као именице мушког рода на -и, а таквих је највише међу страним именима и надимцима, као Мики, Шеки, или Гари, такође типично за Нови Сад (отуд и „Гари и Ћаци најбољи ортаци“), али и у малобројним именицама носиоцима припадности као што су јапи, групи, џанки и, заврага, наци. Стога ће и ћаци имати двојаку, па чак и тројаку промену.
Н. ћаци
Г. ћација
Д. ћацију
А. ћација
В. ћаци
И. ћацијем
Л. ћацију
Али у множини се може угледати на именицу ђак па ће онда бити и ћацији и ћаци, зависно од контекста, а понекад и произвољно:
Н. ћацији, ћаци
Г. ћација, ћака
Д. ћацијима, ћацима
А. ћације, ћаке
В. ћацији, ћаци
И. ћацијима, ћацима
Л. ћацијима, ћацима
Наићи ћемо и на увредљиво: „Он је ћак“, али изгледа само у Београду, с тим што ће се ту скратити акценат па неће као у ђȃк бити дугосилазни него краткосилазни – ћȁк („Не будите наивни, он је ћак!“). Други падежни облици и множина од овог облика нису забележени.
Већ данас можемо бити сигурни да ћаци није и неће бити оказионализам. Како год да се заврши ова политичка криза, остаће успомена на ову реч, а по свој прилици ће остати и у употреби да означи неку групу људи, не обавезно неписмених или припадника неке политичке групације. Но, нема потребе да се бавимо предвиђањима. Оно што је занимљиво за ову именицу је то што је изродила море изведеница. Навешћемо овде само неке од њих, оне занимљивије и чија је употреба несумњиво потврђена.
Даћемо их овде као речничке одреднице. Најпре сам ћаци.
ћа̏ци, -ја м пол. 1. припадник групације тобожњих ђака и студената (током студентских и грађанских протеста у Србији 2024-25). 2. примитивац, неотесанац. 3. хулиган.
Ћаци се јавља и као непроменљив придев.
ћа̏ци прид. непром. 1. примитиван; неписмен или полуписмен. Постоји и „ћаци кинематографија“, „ћаци филозофија“, па како онда не би – „ћаци ликовна уметност“. ФБ 2. хулигански.
ћацѝзам, -зма м 1. примитивизам, незнање, полуписменост, преиспољна глупост. 2. политички поредак под влашћу Александра Вучића, по асоцијацији на нацизам.
Ћа̀циленд м пол. камп тобожњих студената у Пионирском парку у Београду, који тобоже желе да уче.
Оно што че се сигурно памтити дуго као назив је Ћациленд, својеврсна иновација у борби против уличних демонстрација. Почело је пред велики митинг у организацији студената 15. марта који је служио томе да испред Скупштине Србије сузи простор за окупљање и био је постављен у Пионирском парку. Након тих великих демонстрација које су по многима окупиле и више од пола милиона људи, Ћациленд се проширио на цео простор испред Дома савезне Скупштине тако што је блокирао саобраћај у оба смера и тако стоји и дан-данас и кад се протестанти окупљају додатно се ограђује и обезбеђује. На претходном скупу се у Ћациленду одвијално нешто што се звало књижевно вече и организовали су га студенти који хоће да уче. Упркос јакој режимској пропаганди, нисмо сазнали од чега се састојао тај програм.
ћа̏цити сврш. прел. пол. украсти, обманути, проневерити (али на неспретан, провидан начин). ћацитѐкти м. мн. архитекти који нису на нивоу да се баве уметношћу архитектуре, већ своје неретко површне, 492 нефункционалне, ружне пројекте (нпр. Београд на води) намећу исто толико необразованим инвеститорима, што им на крају није ни важно јер су изузетно добро плаћени, а инвеститори намирени.
ћа̏цну̅т прид. ћакнут, блесав (јер се приклонио ћацијима).
ћа̏цнути сврш. прел. пол. украсти, обманути, проневерити (али на неспретан начин).
ходоћа́ци м мн. они који лажно прелазе деонице пута пешице, односно, пешаче само док их камера снима, а затим се превозе до одредишта.
Режим у Србији се одлучио да се од протеста бави копирањем свега што смисле сами студенти. Тако су настали и ови ходоћаци које ники зову и шећаци. У овом случају нема сумње да се ради о оказионализму јер већ данас ову реч ретко ко памти, пошто је од последње велике студентске шетње из једног у други град прошло скоро четири месеца, а самим тим и од њене копије. Уосталом, и квалификацију ћација су власти радо прихватиле па од првог дана сами себе називају ћацијима и чак носе беџеве на којима пише И ЈА САМ ЋАЦИ, а неретко и за потребе својих контраокупљања користе ту реч. На пример, пре око месец дана су се окупили под слоганом БОЉЕ ЋАЦИ НЕГО НАЦИ. Стратегија потпуног копирања свега иде до последњег детаља докле је то могуће па се тако и режимска терминологија нимало не разликује од антирежимске. Уосталом, студенти, противници блокада факултета су себе одмах назвали студенти 2.0, аутоиронично, али и ефикасно.
Неки се питају да ли се ћаци пише малим или великим словом. И једно и друго, зависно од тога на шта се мисли. Вођа студената који желе да уче Милош Павловић има и званични надимак Ћаци, а у медијима, не само опозицијоним него и режимским, прочитаћемо скраћено Ћаци Павловић. И сам Александар Вучић је међу бројним надимцима тако стекао и надимак Врховни Ћаци. Слично и новоименовани премијер Ђуро Мацут је преко ноћи постао Ђуро Ћацут. И сам патријарх Порвирије је због своје тесне сарадње с режимом убрзо добио надимак Ћацијарх. Тим поводом смо забележили и једну анегдоту. На једном порталу је изашло ћацијарх Порфирије што је изазвало малу побуну међу верницима, али и шире јер није сваки патријарх ћацијарх, како су рекли, па се због тога мора писати великим словом Ћацијарх, да би се знало да се односи баш на актуелног патријарха Порфирија. Тало да, ако се ради о групи, о ћацијима, онда ће бити малим словом.
деконтамића́ција ж деконтаминација од ћација, покушај да се одређени физички или духовни простор ослободи од ћација (в.) и њиховог стања ума. Употреба ове речи је нарочито од користи кад се грађани неког града у ком се окупе симпатизери СНС-а, односно ћација, сутрадан нађу на истом месту како би спрали љагу са свог града зато што се људство на тим контрамитинзима СНС-а углавном не мобилише из градова у којима се они одвијају, већ се довози аутобусима из целе Србије. Тако долазимо и до још једне изведенице која је у редовној употреби последњих месеци:
мобилића́ција ж пол. модиф. мобилизација припадника владајуће СНС странке и њених симпатизера за контрамитинге против студентских и грађанских протеста.
дећацифика́ција ж пол. модиф. денацификација од ћација.
манипућа́ција ж пол. модиф. манипулација путем пропаганде ћација.
За крај списка везаних за ћација издвајамо још и:
ну̑лти ћа̏ци изр. клица од које настају сви остали ћацији. Иако је извесно да ћемо убрзо заборавити шта би то могло да значи, бележимо и то да бисмо указали на моделе настајања нових речи и израза. Забележили смо још отприлике оволико изведеница од ћација, али нема потребе више набрајати их јер је модел јасан, а и процена је да се ради о речима и изразима које ће убрзо пасти у заборав.
Неке од њих ће можда остати у колективном сећању као што су поједине речи и изрази из времена бомбардовања СРЈ 1999. Није потребно да објашњавамо шта која реч значи, али ћемо их се присетити, па нека буде за крај као нека врста квиза.
Бомбај, бомбар дан, шизела, смирела, закаснела, гарави сокак…