Филолошко друштвo „Речи” je после прошлогодишњег избора речи године у српском језику, по други пут организовало прикупљање предлога за речи године у три категорије. Министарство културе Републике Србије је подржало пројекат „Речи 2024. године“. Предлози за речи године су стизали до 30. новембра 2024. преко странице за пријављивање на сајту друштва и преко наших друштвених медија на Фејсбуку и Инстаграму. Примили смо укупно 224 речи (више од прошлогодишњих 154), од чега је 67 предлога било за реч године, 97 предлога за нову реч и 60 предлога за лажиреч 2024. године.
Примљени предлози за реч године сведоче да је пажња предлагача ове године претежно била усмерена на дешавања у Србији. Бурне препирке око локалних избора одразило се само речју превремени избори, а међу предлозима претежу речи везане за јесења збивања. Спорове и сучељавања о ископавању руде са литијумом у западној Србији крај реке Јадра одсликава читав низ предлога: литијум, јадарит, нећете копати, рударење, депонија, Рио Тинто, екоманипулација, а спој струка и наука чија је учесталост употребе видно порасла после изјава политичара и новинара, у нашем конкурсу је предложен само као лажиреч. То указује да су противници отварања рудника уверени у поткупљивост стручњака и научника. Међу предлозима везаним за ископавање руде литијума у Подрињу се нису нашле речи литијумаш и антилитијумаш које су коришћене за називање присталица, односно противника ископавања руде.
Погибија петнаесторо људи на железничкој станици у Новом Саду 1. новембра повезана је са речима трагедија, надстрешница, Нови Сад, а потоње реакције предлозима одговорност, оставке, при чему ове речи на различит начин схватају представници власти чија су два министра дала оставку и опозиције која тражи оставку целе владе. Привредне успехе оцртавају предлози – брза саобраћајница, EXPO, дигитализација, а успехе спортиста (посебно) Новака Ђоковића и ватерполиста на летњој олимпијади – потврђује предлог олимпијско злато. Предложене речи – криза, крађа, брутално, инфлација – исказују забринутост грађана. Бизарна изјава бившег министра Томислава Момировића да је за дан довољно појести два јаја од по 11 динара револтирала је и засмејала јавност (јаје). Пред крај пријављивања предлога пријављиване су речи генерације Алфа: скибиди, ризз, сигма и др. Било би боље да су оне предложене у категорији нових речи.
Догађаји у светској политици (ратови, дронови, атентат, амерички избори, камбек) бројем предлога не потврђују велику заинтересованост предлагача за догађања ван Србије. Могло би се рећи и да збивања у региону нису интересантна нашим земљацима заинтересованим за речи које су обележиле ову годину, јер је предложена само реч литијаш (учесник литија) помало већ застарела из времена Милогораца који су тако називали припаднике просрпске опције у Црној Гори.
Највише је предлога послато за категорију нове речи године. Предлози аветање, благоумилан, бре, вештачка интелигенција, дигитализација, керебечење, констерниран, орлоседине, ретрауматизација и нису нове речи осим за оне који су их предложили. Оне се већ налазе у речницима, а предлози су примљени по правилнику организатора конкурса, по коме се искључују само опсцене речи и речи створене од имена политичара. Предлоге за замену устаљених страних речи понудили су борци за чистоћу језика (беспосадник уместо дрон, изданак предузеће уместо start–up, сликозор уместо биоскоп, суработ уместо chatbot, утицајџија / утицајџијка уместо инфлуенсер / инфлуенсерка, из прошлогодишњег избора Мале библиотеке свиђ уместо like, сусрамље уместо cringe, смућак уместо smoothie, безнемож уместо must have. Неке од ових речи је тешко замислити у живом разговору, неке од предложених именица би било тешко мењати по падежима, а поводом неких није јасно ни њихово значење. Особа која је смислила реч смућак превидела је да у српском језику постоји реч мућак, са којом ће већина говорника да је повеже и изазове извесно гађење, а не очекивање задовољства од пријатног напитка. Овакве, до сада непостојеће речи у српском језику нису немогуће, али су њихови творци неосновано уверени да је довољно изнети предлог како би страна реч која им смета нестала из нашег језика. Лично сумњам да је реч like у српском језику на друштвеним медијима могуће заменити неком речју, јер је ми нисмо спонтано увели као Бугари харесвам или Пољаци lubie. Речи лајк и дислајк већ су подстакле творење и активну употребу глагола лајковати. Као предлог за замену енглеске речи like добили смо јесенас леп предлог – смејић. Значење те речи је кристално јасно, промена по падежима је правила, поред тога и друге емотиконе би било лако направити по том моделу – плачић, љутић. Проблем са смејићем представља тешкоћа у стварању блиског му глагола.
Предлог речи батериста не мења ниједан англицизам. Та реч се јавља у романским језицима у означавању артиљеријске опслуге. Стицајем околности, упркос одсуству потврда о употреби, ова реч се појавила у насловима неколико јавних гласила, иако није јасно ради ли се о присталици или кориснику батерија, јесу ли те батерије електричне, литијумске, за аутомобиле или друге направе. Неколико предлога нових речи носи дух стваралачке игре – глупетање, дновинарство, србонаут, божурење, закосовљен, политкоректлија. Имајући у виду склоност Срба ка оваквим речима није немогуће да ће у гласању оне имати своје присталице.
Неколико предлога англицизама сведочи о глобализацијском присуству већ често коришћених енглеских речи – вирално, вејперски, бумер, бредкрамбинг. Ове године о духу наше свакодневнице речито говоре и изрази посвећени различитим друштвеним појавама – акушерско насиље за грубо поступање лекара према женама у трудноћи или при порођају , дигитални аутизам за тешкоће у развоју деце и њиховој комуникацији због претераног излагања екранима мобилних телефона и телевизора. Предлог изборни инжењеринг одражава процесе у припреми локалних избора у неким српским местима почетком лета ове године.
Категорија лажиречи и ове године наводи на размишљања. У предлозима за лажиречи има превише високих вредности (демократија, истина, одговорност, сигурност, транспарентност) што сведочи у губитку поверења дела наших земљака у ове вредности. Законско наметања назива професија у женском граматичком роду (уз прописане казне за прекршиоце) изазвало је пре пар година противљење насилном моделовању језика које је спроводила лингвистички нестручна група. Прошле године у конкуренцији лажиречи био је предлог феминатив, а ове године предложен је спој родно осетљив језик. Саме те речи нису спорне, али је став особа које су их пријавиле очигледно усмерен против наручилаца таквог закона и политкоректних извођачица радова. Осећање угрожености жена од мушких насилника прошле године је представљено предлогом монструм, а ове године се у том значењу као предлог лажиречи јавља фемицид.
Неколико предлога за лажиречи тиче се међународних односа. Лицемерје политичких ЕУ бирократа очигледно и даље иритира посетиоце сајта Филолошког друштва Речи који су предложили отварање поглавља – за задршке у процесима приближавања Европској Унији, те преговори у Бриселу – за јалово притискање Београда и Приштине уз непридржавање потписаних обавеза од стране саме Европске уније. Реч досрбљавање употребљена је у изјави да је у Војводини на делу ‘досрбљавање’. Данко Шипка је приметио да је особа „ову лажиријеч лансирала у Хрватској, гдје се заиста десило одсрбљавање, етничко чишћење највећих размјера у новијој повијести”. Денацификација је и ове године предложена као реч којима се оправдава руска окупација дела Украјине. Челично пријатељство схваћено као лажиреч тиче сумње у таква пријатељстава, а алудира на изјаве о спољнополитичким односима Србије и велике азијске државе. Предлози за лажиречи који одражавају ванвремено сумњу у висину личних примања су: повећање плате, конкурентна плата (прикрива минималац), просечна зарада. Ове године добили смо више предлога који осликавају препознатљиве ситуације из свакодневног живота: ајде видећемо, договорићемо се, ево обувам се, ево сад ћу, важи важи, ма важи, крећем, не касним, лепа си. обећавам, OK, ту сам за пет, ти си тако одлучила, чућемо се. Занимљиви су и предлози токсично који има ублажено значење заразно, а припада промени значења речи у разговорном језику попут ужасно, страва.
Пријављене речи у избору Речи 2024. године живо оцртавају језичке аспекте процеса у друштву, али и у самом језику. Пријављене речи одражавају извесне склоности и расположења, оне истичу пажњу коју део наших сународника поклања речима које свакодневно сви употребљавамо.
Дејан Ајдачић