Дновинарство је лексема која је настала сливањем или блендирањем именица дно и новинарство. Творбени процес је извршен тако што је цела именица дно сливена са компонентом –винарство, која је настала одбацивањем почетних фонема лексеме новинарство. За сливање је карактеристично да се речи не цепају и не повезују по творбеном шаву, већ се спајају без одређених правила. Због тога се сливенице не могу сврстати у творбене класе као речи добијене системским творбеним начинама, а то у неким случајевима доводи до потешкоћа у творбеној анализи и одређивању значења ових речи. У овом случају нема таквих потешкоћа јер је значење творенице дновинарство сасвим прозирно, а лако су препознатљиве и мотивне речи од којих је настала. Дновинарство означава лоше, непрофесионално, необјективно новинарство, нескривену склоност новинара према одређеним политичким странкама, извртање чињеница у складу са потребама неких политичких опција, намерно изношење полуистинитих вести, етикетирање неистомишљеника. Језик дновинарства излази из оквира новинарског функционалног стила и своди се на разговорни стил. Садржи бројне увреде упућене онима који другачије мисле, као и баналности које нису достојне новинског текста. Увреде се исказују употребом вулгаризама и других видова пејоративне лексике.
Сливање као творбени начин спада у језичку игру пре него у системске творбене механизме, као што су деривација или композиција. У својој монографији посвећеној сливеницама, Ранко Бугарски сливенице назива вербалним играријама; слободним, маштовитим лексичким експериментима; језичким штосовима; каламбурским мајсторијама; полуозбиљним називима. Сливање назива лексичком модом, као и експериментисањем речима. Све ове оцене важе и за именицу дновинарство. Она је експресивна, ефектна, духовита, представља креативну досетку, маштовит појмовни амалгам, али не може се очекивати да ће из разговорног језика и из језика медија заузети место и у стандардном српском језику.
Дновинарство није сасвим нова реч. Прву потврду за лексеме дновинар и дновинарство проналазимо 1. августа 2017. године на порталу Noizz. Тим речима је глумац Сергеј Трифуновић описао стање новинарства у Србији. Вероватно је постојала и пре тога.
Ова реч се данас користи углавном на друштвеним мрежама. У текстовима на мрежама њоме се именује делатност медија који објављују непроверене информације или отворено подржавају одређене политичаре. Употребљава се с намером да увреди и потцени, као и многе нове речи које данас настају. Именица дновинарство се користи и у хрватским медијима и има више потврда него у српским.
Има творбени потенцијал, па се може очекивати да ће, по аналогији, сви чланови деривационог гнезда именице новине (новинар, новинарка, новинарски, новинарчић, новинарство) изградити сливенице у чијем првом делу је именица дно.