Јована Јовановић: О избору нове речи године и речи године

Поштовани и драги професори, колеге, представници медија,

Велико ми је задовољство да вас све поздравим данас и обратим вам се у неколико минута, као члан уредништва неолошког часописа Новоречје односно један од оснивача и чланова Филолошког друштва „Речи“, које данас и званично отвара конкурс за избор речи године у српском језику. Као што смо имали прилику да чујемо у претходним излагањима, у оквиру ове лингвистичке и, шире, друштвено-културне манифестације планиран је избор речи године у три категорије, а то су реч годиненова реч године и лажиреч године.

Отуда ћемо се најпре осврнути на диференцијацију првих двеју категорија, и то на оправданост такве концепције конкурса, а затим обратити посебну пажњу на избор нове речи године у контексту интензивних промена које се дешавају у лексичком систему српског језика. Из деценије у деценију сведоци смо појаве великог броја нових речи – неологизама, махом англицизама, који краткорочно или трајно постају део нашег лексикона, под утицајем технолошких иновација, социолошких и културолошких дешавања, глобализације, банализације свакодневице у којој живимо и бројних других ванјезичких фактора. Задатак лингвиста – лексиколога, лексикографа, нормативиста, дериватолога и других стручњака специјализованих за поједине области науке о језику јесте да прате, описују и са различитих аспеката тумаче промене у лекскикону. Другим речима – да бележе и проучавају нове лексичке јединице које се појаве у српском језику, али не као оказионализми, већ као речи које за кратко време постају изузетно фреквентне у употреби.

Данас верујемо да су управо нове речи године, тј. избори за речи године један од начина да се такве иновације у лексичким системима свих светских језика, па и нашег – проучавају, а кроз њих затим приказују и далеко шире социолошке, културолошке, идеолошке, политиколошке, психолошке појаве и тенденције карактеристичне за једну лингвокултурну заједницу. Нисмо, међутим, увек тако мислили. Када смо се пре сада готово 10-ак година, у једном предавању које је одржала професорка Рајна Драгићевић,  први пут сусрели са појмом речи године и сазнали за институционализацију избора за реч  године – делили смо њену упитаност о смислу таквих манифестација, о томе да је можда само посреди маркетиншки потез издавачких кућа, захтеви тржишта и потрашког друштва да се неке нове појаве  и појмови промовишу. Сматрали смо да речи није пожељно нити оправдано вредновати на тај начин.

Ипак, како је и професорка Рајна у једном каснијем раду посвећеном овој теми констатовала, нешто нам важно нуде нове речи које побеђују на изборима за реч године у различитим језицима. Важно како у лингвистичком смислу тако и на ширем друштвено-културном плану. Захваљујући оваквим изборима, који се одржавају већ неколико деценија у неким земљама односно језицима, могуће је проучавати промене у језичкој слици света говорника тих језика, у систему вредности друштва – шта је то што заокупља пажњу и интересовање људи, које су то појаве, предмети, догађаји, те шта то говори о цивилизацијском и друштвеном развоју. Важно је, затим, за науку о језику примећивати колики је и какав је утицај енглеског језика на лексичке системе свих језика који су у додиру са њиме. Кроз анализу неологизама међу речима године, њихове творбено-морфолошке адаптације или семантичке модификације у, рецимо српском језику, лингвисти су регистровали и описали појаве попут англобализације, англокализације, вулгаризације лексикона.

Верујемо, коначно, да је добро бирати у засебним категоријама и диференцирати реч године и нову реч године, јер се кроз увид у потенцијалне победнике, тј. пристигле лексеме-предлоге заправо могу пратити различите појаве у језику и друштву. О томе врло добро сведоче избори за реч године у енглеском језику у последњих неколико година, које организују познати издавачи речника енглеског језика (Oxford University Press, Collins English Dictionary, Merriam-Webster), као и Америчко дијалекатско друштво. Наиме, ако погледамо речи које побеђују на тим изборима у истој години, увидећемо да је приступ евалуацији дивергентан и да речи одсликавају разнолике појаве. У неким случајевима бирају се већ постојеће речи, врло активне у лексичком систему енглеског језика, које постају актуелне у одређеном тренутку услед различитих друштвених или политичких збивања. У неким пак случајевима победничке лексеме су новосковане речи, неологизми који су именовали неки нови предмет или иновативну појаву. Осврнућемо се на 2020. годину будући да су победничке лексеме у исто време и те како заживеле и у нашем лексичком систему, услед епидемије вируса корона. Речник Маријам Вебстер и Колинсов речник изабрали су за речи године лексеме пандемија и локдаун, док је Америчко дијалекатско друштво за реч године прогласило сливеницу ковид. У чему је разлика? У првим двама случајевима посреди су лексеме које су већ постојале у језику, али су се специјализовале, сузиле свој семантички опсег и почеле ознаавати искључиво пандемију вируса ковид 19 односно затварање, закључавање, ограничавање слободе кретања становништва због опасности од заражавања баш тим вирусом у то време. У трећем случају победничка реч је деривирана да означи нови појам – медицинки термин. Све су се оне готово преко ноћи прошириле и постале неологизми и у српском језику, а њихову је адаптацију – како морфолошку, тако и семантичку, могуће пратити и у српском језику, чиме смо се бавили и посвећивали пажњу у радовима у часопису Новоречје.

У последњих 10-ак година међу речима године у избору поменутих издавача енглеских речника нашле су се тако, с једне стране, лексеме селфи, бинџовање, фотобомбинг, вејп, брегзит – прави неологизми, новосковане речи за именовање нових појмова, али с друге стране, и лексеме култура, правда, вакцина, феминизам – актуализоване  у одређеним друштвеним оквирима. Две групе речи сведоче о различитим пијавама које се прожимају.

Сматрамо да је обе ове појаве неопходно пратити у српском језику у контексту проучавања неологизама. Отуда се и у оквиру конкурса који данас отварамо, као одвојене категорије, бирају реч године и нова реч године.