Нови, 13. број неолошког полугодишњака Новоречје је објављен крајем децембра 2025. као други овогодишњи број на сајту Филолошког друштва „Речи”. Уредништво је проширено познатим проучаваоцимна, досадашњим уредницима прикључили су се Катажина Клосињска, Михаил Епштејн и Данко Шипка. Преписку са ауторима и рецензентима ја водила новоуведени секретар уредништва Јована Шћеповић. У овој свесци по први пут су у часопису рад објавили Јелена Перишић и Амир Капетановић, па је број наших сарадника порастао на 57 аутора. И ове године часопис је добио подршку Мининстарства културе Републике Србије. Часопис је у пуном обиму, али и у виду ПДФ сепарата свих прилога доступан на сајту Филолошког друштва „Речи”.
У 13. броју Новоречја је објављено шест чланака и три прилога грађе са новим речима. Радови су изложени на међународној конференцији Филолошког друштва „Речи” 24. септембра 2025. Данко Шипка је у чланку „Историјска скица нових терминологија: дијелови аутомобилског мотора у словенским језицима“ анализирао формирање и стабилизацију аутомеханичарске терминологије у српском, руском и пољском језику из историјске перспективе. Аутор је указао на сличне механизме позајмљивања, творбе и варирања, као и на ограничења механичког преношења термина међу словенским језицима. Амир Капетановић је рад „Leksičke aksiološko-semantičke mijene oživljenica u hrvatskom jeziku“ посветио оживљеницама у временски лексикону хрватског језика. Полазиште представља дискусија о одређењу неологизама, са ставом Мухвић-Димановског да се неологизмима могу сматрати оживљенице – поново оживеле застареле речи. Капетановић указује на семантичке и вредносне промене речи (нпр. сатник, куна) које улазе и излазе из статуса оживљеница. Елма Дурмишевић је у тексту „Nove riječi u kolumni Školegijuma kao odraz društvene stvarnosti” издвојила и коментарисала неологизме у колумни „Кваритметикаˮ као средство пародије и критике образовне и шире друштвене стварности у БиХ. Посебну пажњу ауторка је посветила лудичким творбеним моделима и семантичким иновацијама. У чланку „Терминологија нових технологија у српском језику – општи поглед из угла неологијеˮ Ивана Лазић Коњик се посветила анализи неолошког статуса речи које се јављају са развојем технолошке терминологије у српском језику. Рад показује примере позајмљивања, адаптација и детерминологизације као и њихов утицај на лексичке промене у српском језику. Анализу термина који се користе на порталу „еУправаˮ спровела је Јелена Перишић у раду „Е-грађанин потписан у клауду: терминологија дигиталних јавних услуга” указујући на промене у језику условљене дигитализацијом државне администрације. Утврђује се да већина термина потиче из енглеског језика и да се прилагођава српском кроз различите моделе адаптације и семантичког проширења. Дејан Ајдачић је у чланку „Нове речи о загробном животу у књижевним текстовима словенских писаца” сабрао ауторске оказионализме којима се именују појмови загробног света из дела савремених писаца српске, хрватске, украјинске, руске и пољске књижевности. Посебно се указује на мешање различитих религијских, митолошких и културних традиција у неолошком обликовању ових појмова.
Одељак 13. свеске часописа је посвећен неолошкој грађи. Ђорђе Оташевић је наставио две серије прилога „Грађа за речник нових речи“ 13-им наставком и „Речник деантропонимних неологизама” 10-им наставком, у коме су представљени неологизми повезани са Милом Ђукановићем. Ивана Лазић Коњик, Вања Миљковић, Милица Божић Синчук и Слободан Новокмет су објавили Грађу за речник неологизама са речима које су објављивали у рубрици Нове речи на овом сајту.