ПРЕУЗМИТЕ PDF

     Садржај 

Уводна реч 7–7

Стана Ристић: Нека запажања о најновијим речима у српском језику 9–28

Amela Šehović: Novi(ji) anglicizmi iz oblasti društvenih mreţa 29–52

Николче Мицкоски: Неологизми на македонските ИКТ-форуми 53–64

Ђорђе Оташевић: Нови феминативи у српском јавном дискурсу (на примеру форума Крстарица) 65–78

Ивана Лазић Коњик: Лексикографија у дигиталној ери: интернет и друштвени медији као извори нових речи 79–106

Светлана Слијепчевић Бјеливук: Дневна доза погрешних уверења о новим речима 107–119

Бојана Томић: Нове речи у словенским језицима на друштвеним медијима – лексика парфимерства 120–141

Милица Божић Синчук: Кулинарска лексика у речницима нових речи 142–158

Mija Michelizza: O slovarskih vsebinah na druţbenih omreţjih – poišĉi me v slovarju! 159–174

Горан Милашин: Индивидуализми на друштвеним мрежама у свјетлу мултимодалности 175–198

Нове речи на друштвеним медијима : Зборник радова. : 2 / приредили Ивана Лазић Коњик, Дејан Ајдачић. – 1. изд. – Београд : Филолошко друштво Речи: Алма, 2025. – 162 стр. ; 21 – (Библиотека Тематски зборници / [Aлма] ; књ. 23) Радови на срп. и буг. језику. – Тираж 200. ISBN 978-86-6122-284-9 

ПРЕУЗМИТЕ PDF

Уводна реч 7–10

Јована Љ. Шћеповић: Нове речи у српском језику на друштвеним медијима − лексика друштвене мреже Линкдин 11–24

Јована Б. Јовановић: Бодишејминг и ејџизам – нове речи на друштвеним мрежама као показатељи стереотипа и вредности у српској лингвокултури 25–46

Vanja Miljković: Stadijumi prihvaćenosti novih izvedenica – slučaj naziva za korisnike Tvitera (Mreže X) u srpskom jeziku 47–67

Милан Ивановић: Рецентније иновације у црногорској етнонимији неформалних урбаних варијетета 68–105

Богдан Дичев: Еративите като смехопораждащо средство в интернет пространството (върху материали от български, руски и чешки източници) 106–159

Рецензенти радова у зборнику 161

Програмски одбор конференције 161–162

ISBN – 978-86-6122-217-7

Уводна реч (Данко Шипка, Дејан Ајдачић) 7–8

Данко Шипка: Од пуковника до покојника: лексичко инжењерство у дугом 19. и након кратког 20. вијека 9–22

Рајна Драгићевић: Циљано грађење нових речи у новинским колумнама 23–34

Диана Благоева: Пуристични нагласи в българската лексикография през първата половина на ХХ век 35–62

Simona Klemenčič: Predlogi uporabnikov za novo besedje v slovenskem jeziku 63–75

Слободан Новокмет: Конструисање нових речи као замена за англицизме у сфери компјутерске технологије и дигиталних медија 76–87

Владимир Вукомановић Растегорац: Деца као језички инжењери – „Српскиричарска речорчица“ као подстицај за језичке игре 88–108

Ђорђе Оташевић: Циљано стварана нова лексика у српском јавном дискурсу као средство језичке агресије 109–135

Атанаска Атанасова: За най-новите глаголи в българския език 136–142

Цветелина Георгиева: Съществителни имена индивидуализми в многотомния Речник на българския език 143–152

Дејан Ајдачић: Нове руске речи у пројекту „Дар речи“ Михаила Епштејна 153–171

Magdalena Baer: Eurolekt i službeni jezici Europske Unije na primjeru hrvatskog i poljskog jezika  172–186

Anja Nikolić-Hoyt: Stvaranje novih riječi između ludizma i ideologije 187–197

Đurđa Jovanović Padejski: Primeri leksičkog inženjeringa u diskursu o zaštiti životne sredine u medijima na engleskom jeziku 198–218

ISBN 978-86-6122-162-0 (Алма) 

Преузмите ПДФ

Садржај:

Уводна реч 7–7

Диана Благоева: Нови деантропонимни съществителни в българския медиен дискурс 9–34

Milica Mihaljević: Hrvatski deantroponimni neologizmi kao terminološki i pravopisni problem 35–46

Ивана Лазић Коњик: Творба речи од презимена и личних имена политичких личности у српском језику (семантички, деривациони и когнитивни аспекти) 47–77

Amela Šehović, Elma Durmišević: Deantroponimni neologizmi kao ključne riječi epohe u bosanskom jeziku 78–99

Ђорђе Оташевић: Нове речи с презименом ‘Путин’ у основи у српском језику 100–143

Весна Николић: Деантропонимне творенице из угла лингвокултурологије 144–159

Слободан Новокмет: Нови деантропоними у српском језику творени помоћу суфикса -(шт)ина 160–172

Вања Миљковић: Лексичка деантропонимизација у савременом српском сленгу и семантичка природа антропонима 173–201

Бојана Томић: О епонимима насталим од женских имена 202–224

Милица Божић Синчук: О употреби лексеме владика у савременом српском језику (случај антропонимизације) 225–238

Данко М. Шипка: Глобално језичко акушерство: изабрани примјери рађања нових ријечи 239–257

Лазар Бошковић: Српски језик и дигитална технологија: пракса, проблеми, заблуде, решења и препоруке 258–288

ISBN 978-86-6122-179-8 (Алма)

Преузмите PDF

Уводна реч 7–10

Весна Смиљанић Рангелов: Значај сакупљања и проучавања збирки језичких иновација у говору деце 11–39

Рајна Драгићевић: Контрастирајућа лексичка редупликација – ново стилско средство којим се обогаћује или осиромашује језичка култура говорника српског језика? 40–51

Диана Благоева: Новото в българския младежки жаргон и лексикографската практика 52–76

Andreja Žele, Domen Krvina: O neologizmih v slovenšĉini: splošna jezikovna raba s poudarkom na rabi mladih 77–92

Ивана Лазић Коњик: Употреба скраћеница у језику младих: тенденције и утицај на развој савременог српског језика 93–114

Вања Миљковић: Творбено гнездо глагола блејати у савременом српском сленгу 115–139

Данко Шипка: Старост није радост него гадост: перцепција старијих у жаргону младих 140–153

Људмила Поповић: Промена валентне структуре глагола као начин формирања жаргонизама 154–170

Владимир М. Вукомановић Растегорац: Индивидуални неологизми у песништву за децу Дејана Алексића – језички аспекти и методички потенцијали 171–196

Дејан Ајдачић: Ћопићева поигравања са значењем устаљених израза у „Доживљајима мачка Тоше‟ 197–214

Лідія Непоп-Айдачич: Дитячий дивосвіт неологізмів Галини Вдовиченко 215–231

Elma Durmišević, Amela Šehović: Razgovorna leksika generacije X u izabranim djelima bosanskohercegovaĉke knjiņevnosti za mlade 232–253

Јелена Ајџановић, Јасмина Дражић: Рецепција неологизама из преводне литературе код деце основношколског узраста 254–274

Милица Божић Синчук: Англицизми у роману за децу и младе „Нећу да мислим на Праг“ Соње Ћирић (2019) 275–290

Dorota Pazio-Wlazłowska: Czy otyłość jest tematem poprawnym politycznie? Kilka uwag po lekturze książek dla dzieci 291–304

Предговор (Д. Ајдачић и И. Лазић-Коњик) 7–8

Диана Благоева: Семантични трансформации при най-новите англицизми в българския език 9–20

Boris Kern: Angloslovenščina 21–37

Domen Krvina, Andrej Perdih, Mija Michelizza: Slovenski anglokalizmi v slovarjih in besedilih 38–61

Milica Mihaljević: Anglizmi i pseudoanglizmi u hrvatskome jeziku 62–85

Ивана Лазић Коњик: Узроци англокализације у српском језику 86–97

Слободан Новокмет: Нови англицизми из домена телевизије и филма у српском језику 98–110

Јована Јовановић: Англицизми у номинацији појмова везаних за епидемију вируса ковид 19 111–127

Илиана Генев Пухалева: Как се „глокализира“ българската кулинарна терминология? 128–136

Дејан Ајдачић: Англокализам кул у српском језику 137–151

Јована Јовановић: Нова употреба придева хуман у савременом српском језику 7–10.

Ђорђе Оташевић: Семантичке дефиниције нових фемининума 11–12.

Ђорђе Оташевић: Творба деантропонимних политичких неологизама (од презимена Вучић и Ђилас) 13–38.

Дејан В. Ајдачић: Ауторски неологизми–индивидуализми Димитрија Митриновића (1913) и Драгана Алексића (1922) 39–47.

Јована Јовановић: Феминизам у језику –новији називи за женска занимања 48–52

Јована Јовановић: Тренерка и још понешто 53–55.

Рајна Драгићевић: Оцртавање данашњице у новој лексици: фикусоманија у српским електронским медијима 56–65.

Дејан В. Ајдачић, Маја М. Матић: Називи жена –германизми са семантичким отклоном у српском језику 66–75.

Дејан В. Ајдачић: Називи жена и глобализација –англицизми у српском језику 76–88.

Ђорђе Р. Оташевић: Фемининуми (феминативи) у речницима нових речи 89–111.

Јована Јовановић: Да ли је бедак нова реч? 112–117.

Рајна Драгићевић: Лапор плава и тупе сива –(не)одрживост неологизама за нијансе боја у српском језику 118–126.

Ивана Лазић Коњик: Англобализми и други неологизми у најновијем периоду развоја српског језика 127–136.

Ђорђе Р. Оташевић: О семантичкој дефиницији неологизама антивакцинаш и антивакцинаштво 137–140.

Слободан Б. Новокмет: Ко су вакцинаши? 141–145.

Дејан В. Ајдачић: О конкуренцији нових речи при називању нових ствари 146–156.

Милош Јоцић: Српски и српско–енглески појмови из културе, поетике, теорије и индустрије видео–игара 157–179.

Ђорђе Р. Оташевић: Родни парови у речницима нових речи и секундарност феминатива 180–183.

Рајна Драгићевић: Уводна реч 9–10.

Александар М. Милановић: Из историјата српских сливеница 13–17.

Диана Благоева: Неологизация чрез блендинг в съвременното българско словообразуване 32–47.

Mija Michelizza: Prekrivanke kot odraz aktualnega družbeno-političnega dogajanja: analiza slovenskih primerov na Twitterju 31–42.

Amela Šehović, Elmа Durmišević: Slivenice na bosanskohercegovačkim internetskim portalima 43–62.

Рајна Драгићевић: О значењу српских сливеница 63–74.

Milica Mihaljević: Tvorbena analiza hrvatskoga koronavirusnog nazivlja 75–90.

Јована Јовановић, Слободан Новокмет: Нове сливенице у именовању појмова из периода епидемије ковида 19 у језику медија 91–105.

Дејан Ајдачић: Сливенице и сраслице пољског писца Јацека Дукаја и аспекти њиховог превода 106–117.

Маја Вукојевић: Експлоатација сливеница ради постизања хумористичких ефеката 118–138.

Ђорђе Оташевић: Оказионалне сливенице у савременој српској афористици: творбена анализа 139–155.

Рајна Драгићевић

УВОДНА РЕЧ

Уредништво часописа Новоречје организовало је 12.маја 2022. године онлајн округли сто Сливенице и остали типови неологизама у словенским језицима. Организатори конференције проф. др Рајна Драгићевић и проф. др Дејан Ајдачић имали су у виду чињеницу да се сливање (блендирање) као творбени начин све више устаљује у савременим словенским језицима и да се увећава број сливеница (бленди), на шта је први скренуо пажњу и највише о томе писао проф. Ранко Бугарски. Овај процес дефинисао је као „сливање двеју речи или њихових делова у нову целину, често, али не и обавезно мотивисаном преклапањем њихових формалних сегмената, при чему тако добијена твореница најчешће и семантички представља комбинацију делова који су ушли у њен састав. Овај процес инспирисан је енглеским кованицама типа motel (motor + hotel ʼхотел за мотористеʼ) или smog (smoke + fog ʼмешавинадима и маглеʼ), где се сливањем првог дела једне и другог дела друге речи образује трећа реч.”

На округлом столу представљено је десет реферата,а учествовало је дванаест учесника, из шест словенскихземаља: Босне и Херцеговине, Бугарске, Пољске, Словеније, Србије и Хрватске. Учествовали су: Александар Милановић (Београд), Диана Благоева (Софија), Mija Michelizza (Љубљана), Amela Šehović (Сарајево), Elmа Durmišević (Сарајево), Рајна Драгићевић (Београд), Milica Mihaljević (Загреб), Јована Јовановић (Београд), Слободан Новокмет (Београд), Дејан Ајдачић (Гдањск / Београд), Маја Вукојевић (Нови Сад), Ђорђе Оташевић (Београд).

Сви учесници су запазили да се број сливеница повећава у њиховим матерњим језицима и да их највишеима у језику медија, разговорном језику и различитим облицима неформалне комуникације. Ипак, сваки реферат осветлио је посебне аспекте овог творбеног начина. Александар Милановић је скренуо пажњу на чињеницу да сливенице нису настале у XXI веку и да их је у језику српских песника било и у XIX столећу. И Дејан Ајдачић јепоказао да се сливеницама и другим неологизмима продуктивно служе и писци, богатећи тако свој књижевнојезички израз. Представио је овај тип лексике пољског писца Јацека Дукаја и тиме се надовезао на запажања Александра Милановића, указујући на чињеницу да се књижевноуметнички стил богатио сливеницама како у прошлости, тако и данас, како у српском, тако и у пољском језику и другим језицима.

Колико је време живљења у доба короне утицало напозајмљивање, али и на творбену продуктивност говорника словенских језика указали су Јована Јовановић и Слободан Новокмет на материјалу српског језика, а Милица Михаљевић на материјалу хрватског. У реферату Милице Михаљевић проблематизује се однос између позајмљивања и творбе речи у хрватском језику. За сливање и сливенице употребљавају се термини стапање и стопљенице. Слободан Новокмет и Јована Јовановић су анализирали сливенице и сраслице које су донеле нове друштвене и језичке околности у време пандемије.

Маја Вукојевић је испитала хумористичке ефекте који се постижу употребом сливеница у комуникацији на енглеском језику. Извор за истраживање био је језик хумористичких серија. Ђорђе Оташевић је показао да и афоризми обилују сливеницама, а Амела Шеховић и Елма Дурмишевић анализирале су сливенице у босанскохерцеговачким интернет порталима, запажајући да ове лексеме имају шаљив ефекат, али и номинацијски. У реферату Диане Благоеве показано је да и у бугарском језику сливенице најчешће имају експресивну улогу, али да све чешће напуштају сферу експресивности и заузимају место међу неутралним лексемама, где им је основна функција номинацијска. До сличних закључака дошла је и Mija Michelizza на материјалу словеначког језика. Рајна Драгићевић представила је резултате анкете коју је спровела са студентима Филолошког факултета Београдског универзитета у којој су студенти оцењивали мотивацију, грађење изначење изабраних сливеница. На крају рада износе се закључци до којих се дошло спроведеном анализом и одређује се статус сливања као творбеног начина у односу на остале творбене начине у оквиру српске дериватологије у ширем смислу.

На округлом столу представљено је обиље сливеница из многих словенских језика, а сливање је анализирано из теоријског и емпиријског угла, са дијахронијског и савременог становишта, из перпспективе улоге у различитим функционалним стиловима – разговорном, новинарском, књижевноуметничком. Понуђена су и нека нова теоријска решења у вези са статусом сливања као творбеног начина у савременим словенским језицима.

На крају нам преостаје да изразимо наду да ће читаоци радова о сливеницама који су објављени у Новоречју пронаћи инспирацију за даља истраживања ове појаве.

ПРЕУЗМИТЕ PDF

Уводна реч 7

Milica Mihaljević: Riječ godine – mogući pristupi – primjer hrvatskoga 9–29

Рајна Драгићевић: О избору најлепше речи српског језика међу ученицима 30–48

Simona Klemenčič: Slovenska akcija „Beseda leta“ 49–54

Слободан Новокмет: Да ли речи године морају да буду речи? 55–68

Дејан Ајдачић: Пољски конкурси за реч године и реч године младих 69–89

Ивана Лазић Коњик: Модерне појаве у неолошким проучавањима – иницијатива за покретање избора за реч године у српском језику у оквиру часописа „Новоречје“ 90–114

Elmа Durmišević: (Van)lingvistički kriteriji pri izboru osobnih imena 115–136

Вања Миљковић: Интернет платформа Вукајлија и лексикографија савременог српског сленга 137–162

Зборник садржи радове изложене на округлом столу о изборима за реч године у словенским језицима. Скуп је одржан 21. новембра 2022. у онлајн режиму и на њему су учествовали филолози из Босне и Херцеговине, Пољске, Словеније, Србије и Хрватске. Округли сто су организовали Дејан Ајдачић (Универзитет у Гдањску) и Ивана Лазић Коњик (Институт за српски језик САНУ, Београд) испред часописа „Новоречје”.