<?xml version="1.0" encoding="UTF-8"?><rss version="2.0"
	xmlns:content="http://purl.org/rss/1.0/modules/content/"
	xmlns:wfw="http://wellformedweb.org/CommentAPI/"
	xmlns:dc="http://purl.org/dc/elements/1.1/"
	xmlns:atom="http://www.w3.org/2005/Atom"
	xmlns:sy="http://purl.org/rss/1.0/modules/syndication/"
	xmlns:slash="http://purl.org/rss/1.0/modules/slash/"
	>

<channel>
	<title>Некатегоризовано &#8211; ФИЛОЛОШКО ДРУШТВО РЕЧИ</title>
	<atom:link href="https://www.reci.org.rs/category/nekategorizovano/feed/" rel="self" type="application/rss+xml" />
	<link>https://www.reci.org.rs</link>
	<description>ГЛАСАЊЕ ЗА РЕЧ ГОДИНЕ, НОВА РЕЧ, ЛАЖИ РЕЧ</description>
	<lastBuildDate>Sat, 07 Nov 2026 09:52:13 +0000</lastBuildDate>
	<language>sr-RS</language>
	<sy:updatePeriod>
	hourly	</sy:updatePeriod>
	<sy:updateFrequency>
	1	</sy:updateFrequency>
	<generator>https://wordpress.org/?v=7.1.4</generator>

<image>
	<url>https://www.reci.org.rs/wp-content/uploads/2023/09/cropped-Heder_3a-32x32.png</url>
	<title>Некатегоризовано &#8211; ФИЛОЛОШКО ДРУШТВО РЕЧИ</title>
	<link>https://www.reci.org.rs</link>
	<width>32</width>
	<height>32</height>
</image> 
	<item>
		<title>Победа! (Павле Ћосић)</title>
		<link>https://www.reci.org.rs/2026/11/07/pobeda-cosic/</link>
		
		<dc:creator><![CDATA[dejan]]></dc:creator>
		<pubDate>Sat, 07 Nov 2026 09:20:59 +0000</pubDate>
				<category><![CDATA[Аутори]]></category>
		<category><![CDATA[Некатегоризовано]]></category>
		<category><![CDATA[Новости]]></category>
		<guid isPermaLink="false">https://www.reci.org.rs/?p=3840</guid>

					<description><![CDATA[Како је све почело Па да, победа је реч године, али и деценије! У Србији не само у овој него и у претходних десетак година коришћена од стране свих политичких субјеката. СНС је почео први још 2016, а тачно десет година касније студенти и много пре расписивања избора користиле слоган Студенти побеђују, а Вучић је [...]]]></description>
										<content:encoded><![CDATA[<h3><b>Како је све почело</b></h3>
<p>Па да, <b>победа </b>је реч године, али и деценије! У Србији не само у овој него и у претходних десетак година коришћена од стране свих политичких субјеката. СНС је почео први још 2016, а тачно десет година касније студенти и много пре расписивања избора користиле слоган <b><i>Студенти побеђују</i></b>, а Вучић је одмах био самоуверен у низу изјава да ће <b><i>победити</i></b> убедљивије него икад, са најмање пола милиона гласова разлике. Он, према сопственој изјави, завршава обраћање Главном одбору СНС речима „<b><i>Победићемо</i></b> их убедљивије него икада“ још 13. фебруара 2022. године. 14. фебруара 2022. понавља исту поруку у Мачванском Прњавору; „Политика“ објављује дослован цитат. 3–4. новембра 2023. поново користи готово идентичну формулацију, у контексту изборне кампање. А што се студената тиче 31. марта 2026. је први пут забележен је транспарент „Студенти <b><i>побеђују</i></b>!“ на Ректорату Београдског универзитета. А 27. априла 2026. студентски слоган шири се налепницама; убрзо се појављују и налепнице „Студенти <b><i>побеђују</i></b>“. 29. априла 2026. студенти организовано деле 400.000 налепница на више од 100 штандова у 54 града са истим слоганом. Истог дана: присталице СНС-а истакле су транспаренте „Србија <b><i>побеђује</i></b>“, између осталог испред Народне скупштине и у Новом Саду (<a href="https://n1info.rs/vesti/studenti-ce-danas-u-54-opstine-podeliti-400000-nalepnica-studenti-pobedjuju/" target="_blank" rel="noopener">Н1 29. априла</a>). Из те поплаве и убеђења о <b><i>победи</i></b> су се испреплетали слогани као на пример Србија <b><i>побеђује</i></b> са студентима или Србија <b><i>побеђује</i></b> самостално, што значи без студената, односно блокадера (<a href="https://www.slobodnaevropa.org/a/rat-grafitima-i-nalepnicama-izbori-srbija/" target="_blank" rel="noopener">Радио Слободна Европа, 2. маја</a> у тексту Рат графитима и налепницама у ишчекивању избора у Србији).<br />
А онда су 25. октобра студенти под фирмом Студентска листа <b><i>победили</i></b>.</p>
<p><b>Победа у словенским језицима</b></p>
<p>Сад ћемо се мало осврнути на занимљивости у вези са речју из наслова. Најпре, како се каже <b>победа</b> на словенским језицима.</p>
<table>
<tbody>
<tr>
<td><b>Група</b></td>
<td><b>Језик</b></td>
<td><b>Реч за победу</b></td>
</tr>
<tr>
<td><b>Јужнословенски</b></td>
<td>Српски</td>
<td><b>победа</b></td>
</tr>
<tr>
<td>&nbsp;</td>
<td>Хрватски</td>
<td><b><i>pobjeda</i></b></td>
</tr>
<tr>
<td>&nbsp;</td>
<td>Босански</td>
<td><b><i>pobjeda</i></b></td>
</tr>
<tr>
<td>&nbsp;</td>
<td>Црногорски</td>
<td><b>побједа</b> / <i>pobjeda</i></td>
</tr>
<tr>
<td>&nbsp;</td>
<td>Словеначки</td>
<td><i>zmaga</i></td>
</tr>
<tr>
<td>&nbsp;</td>
<td>Македонски</td>
<td><b>победа</b></td>
</tr>
<tr>
<td>&nbsp;</td>
<td>Бугарски</td>
<td><b>победа</b></td>
</tr>
<tr>
<td><b>Источнословенски</b></td>
<td>Руски</td>
<td><b>победа</b></td>
</tr>
<tr>
<td>&nbsp;</td>
<td>Украјински</td>
<td>перемога</td>
</tr>
<tr>
<td>&nbsp;</td>
<td>Белоруски</td>
<td>перамога</td>
</tr>
<tr>
<td>&nbsp;</td>
<td>Русински (панонски)</td>
<td><b>побида</b></td>
</tr>
<tr>
<td><b>Западнословенски</b></td>
<td>Пољски</td>
<td><i>zwycięstwo</i></td>
</tr>
<tr>
<td>&nbsp;</td>
<td>Чешки</td>
<td><i>vítězství</i></td>
</tr>
<tr>
<td>&nbsp;</td>
<td>Словачки</td>
<td><i>víťazstvo</i></td>
</tr>
<tr>
<td>&nbsp;</td>
<td>Горњолужичкосрпски</td>
<td><i>dobyće</i></td>
</tr>
<tr>
<td>&nbsp;</td>
<td>Доњолужичкосрпски</td>
<td><i>dobyśe</i></td>
</tr>
</tbody>
</table>
<p>Табела 1</p>
<p>Српско-руска <b>победа</b> има прилично необичну историју. Староруска реч <b><i>побѣда</i></b> могла је у појединим контекстима означавати чак и пораз, а у етимолошкој породици налази се и реч <b><i>беда</i></b>. То је добар пример како се значења унутар једне старе словенске породице могу развијати у супротним правцима. То заправо значи да је потребно да се најпре нађемо у стању беде како бисмо <b><i>победили</i></b>.</p>
<p>Оно што је у српском и руском остало апстрактна именица, у словеначком је постало и лично име&nbsp; – Змаго. Па да видимо онда и како изгледа табела са именима проистеклим од корена<b> победа </b>&nbsp;по разним словенским језицима.</p>
<table>
<tbody>
<tr>
<td><b>Језик</b></td>
<td><b>Мушко име</b></td>
<td><b>Женско име</b></td>
<td><b>Веза с победом</b></td>
</tr>
<tr>
<td>Словеначки</td>
<td><i>Zmago</i></td>
<td><i>Zmaga</i></td>
<td>Од <i>zmaga</i> – <b>победа</b></td>
</tr>
<tr>
<td>Словеначки</td>
<td><i>Zmagoslav</i></td>
<td><i>Zmagoslava</i></td>
<td><b>Победа</b> + слава</td>
</tr>
<tr>
<td>Словеначки</td>
<td><i>Zmagomir</i></td>
<td><i>Zmagica</i></td>
<td>Имена из породице <i>zmaga</i></td>
</tr>
<tr>
<td>Чешки</td>
<td><i>Vítězslav</i></td>
<td><i>Vítězslava</i></td>
<td><b>Победник</b> + слава (савремено тумачење)</td>
</tr>
<tr>
<td>Словачки</td>
<td><i>Víťazoslav</i></td>
<td><i>Víťazoslava</i></td>
<td><b>Победник</b> + слава</td>
</tr>
<tr>
<td>Српски, хрватски, руски и други</td>
<td>Виктор / <i>Viktor</i></td>
<td>Викторија / <i>Viktorija</i></td>
<td>Латински <i>victor</i> – <b>победник</b>; <i>victoria</i> – <b>победа</b></td>
</tr>
</tbody>
</table>
<p>Табела 2</p>
<p><b>Напомена:</b> Виктор и Викторија су латинског порекла, за разлику од осталих наведених имена. Код чешког имена <i>Vítězslav</i> постоји и другачије историјско етимолошко тумачење.</p>
<p>Посебно је занимљива етимологија чешког имена Вићеслав и Вићеслава. На страну што на српском звуче помало смешно, прилично је јасно да је у вези са именицом <i>витез</i> и <i>славом</i> (после ћемо нешто рећи и о вези <i>Славије</i> и <i>славе</i>). Отуда значење „славни <b>победник</b>“, односно „онај који се прославио <b>победом</b>“. У том смислу име представља словенски значењски еквивалент латинског <i>Victor</i>. Ипак, постоји и старије тумачење овог имена. Чешки ономастички извори наводе да је <i>Vítězslav</i> новији облик старијег имена <i>Vitoslav</i>. Први део старог имена доводи се у везу са словенским <i>vitati</i> („боравити, становати“) или <i>vit</i>ъ („господар, владар“), док је други део &#8211;<i>slav</i> („слава“). Према томе, првобитно значење није нужно имало никакве везе с <b>победом</b>. <i>Vítězslav</i> се данас доживљава као име које означава славног <b>победника</b>, али је највероватније реч о накнадном преобликовању и семантичком приближавању старијег словенског имена <i>Vitoslav</i> чешкој речи <b><i>vítěz</i></b>. То је леп пример пучке етимологије која је утицала и на сам облик личног имена.<br />
Овде је занимљиво што су словачко <i>Víťazoslav</i> и словеначко <i>zmaga </i>етимолошки сасвим различити, иако оба припадају истом значењском пољу <b>победе</b>. А за словеначку реч имамо и поуздано објашњење Марка Сноја.&nbsp;</p>
<ol>
<li><b> Словачко </b><b><i>Víťazoslav</i></b></li>
</ol>
<p>То је новије словенско двочлано лично име, састављено од:</p>
<ul>
<li aria-level="1"><i>víťaz</i> – <b>победник</b></li>
<li aria-level="1">&#8211;<i>slav</i> – слава, славан</li>
</ul>
<p>Значење је „славни <b>победник</b>“, односно „онај који слави <b>победу</b>“.</p>
<p>За разлику од чешког <i>Vítězslav</i>, код којег постоји могућност накнадног преобликовања старијег имена <i>Vitoslav</i>, словачко <i>Víťazoslav</i> тумачи се као новија, прозирна твореница од именице <i>víťaz</i>. Словачки ономастички извори наводе и да је име служило као домаћи значењски еквивалент латинског <i>Victor</i>.<br />
Дакле, ту не морамо претпостављати народноетимолошко преобликовање као у случају чешког имена.</p>
<p><b>2. Словеначко </b><b><i>zmaga</i></b></p>
<p>Овде имамо још лепшу етимолошку причу.</p>
<p>Према Марку Сноју, аутору Словеначког етимолошког речника, именица <i>zmaga</i> („<b>победа</b>“) изведена је од глагола <i>zmagati</i> („<b>победити</b>“).</p>
<p>Глагол <i>zmagati</i> првобитно је био учестали облик глагола <i>zmoči</i> („смоћи, успети, бити у стању“), који је у старијем словеначком имао и значење „<b>победити</b>“. Даља етимолошка веза води до прасловенског глагола <i>mogti</i> – моћи.</p>
<p style="text-align: center;">ПОЈЕДНОСТАВЊЕН ЕТИМОЛОШКИ РАЗВОЈ</p>
<p style="text-align: center;">прасловенско&nbsp;<em>mogti &gt; </em>словеначко <em>zmoči &gt; zmagati &gt; zmaga<br />
</em>прасловенско <em>моћи &gt; </em>словеначко <em>смоћи, некада и победити</em> <em>&gt; победити &gt; победа </em>&nbsp;</p>
<p>Посебно је занимљиво што Сној наводи и српско-хрватско смагати, са значењем „надвладавати, <b>побеђивати</b>“, као сродан облик. (извор <a href="https://www.fran.si/193/marko-snoj-slovenski-etimoloski-slovar/4293908/" target="_blank" rel="noopener">Фран</a>).</p>
<ol start="3">
<li><b> Веза са српским језиком</b></li>
</ol>
<table>
<tbody>
<tr>
<td><b>Словеначки</b></td>
<td><b> Српски</b></td>
</tr>
<tr>
<td><i>moči</i></td>
<td>моћи</td>
</tr>
<tr>
<td><i>zmoči</i></td>
<td>смоћи</td>
</tr>
<tr>
<td><i>zmagati</i></td>
<td>смагати (старији/ређи сродни облик)</td>
</tr>
<tr>
<td><i>zmaga</i></td>
<td><b>победа</b></td>
</tr>
</tbody>
</table>
<p>И овде долазимо до најзанимљивијег закључка за овај текст:</p>
<p>Словеначка реч за <b>победу</b> у крајњој линији потиче од истог корена као српско „моћи“ и „смоћи“.</p>
<p>Семантички развој је сасвим природан: имати моћ → надвладати противника → <b>победити</b> → <b>победа</b>.</p>
<p>А то значи да су и лично име Змаго и именица <i>zmaga</i> повезани са старим словенским појмом моћи (извор <a href="https://www.fran.si/193/marko-snoj-slovenski-etimoloski-slovar/4293908/" target="_blank" rel="noopener">Марко Сној, <i>Slovenski</i> <i>etimološki</i> <i>slovar</i>, одредница <i>zmagati</i></a>)&nbsp;</p>
<p>&nbsp;</p>
<h3><b>Победа у другим индоевропским језицима</b></h3>
<p><b>Романски језици</b></p>
<p>За разлику од словенских језика, у којима се за <b>победу</b> користи неколико различитих основа, у романским језицима преовлађује једна, наслеђена из латинског. Француско <i>victoire</i>, италијанско <i>vittoria</i>, шпанско <i>victoria</i>, португалско <i>vitória</i> и румунско <i>victorie</i> воде порекло од латинског <i>victoria</i> (<b>победа</b>), изведеног од <i>victor</i> (<b>победник</b>), што је опет повезано с глаголом <i>vincere</i> (<b>победити</b>, савладати). Тако је једна латинска реч, уз гласовне промене и прилагођавања различитим језицима, сачувала препознатљив облик и значење током више од две хиљаде година. (Извор <a href="https://www.littre.org/definition/victoire/" target="_blank" rel="noopener"><i>Littré</i></a>)&nbsp;</p>
<p>И лична имена сведоче о истој традицији. Латински <i>Victor</i> и <i>Victoria</i> дали су италијанска имена <i>Vittore, Vittorio</i> и <i>Vittoria</i>, француска <i>Victor</i> и <i>Victoire</i>, шпанска <i>Víctor</i> и <i>Victoria</i>, португалска <i>Vítor</i> и <i>Vitória</i>, као и румунска <i>Victor</i> и <i>Victoria</i>. Њихово значење је прозирно: <b>победник</b>, односно <b>победа</b>. Имена су се ширила и преко хришћанске традиције, захваљујући светитељима који су их носили, па су одавно престала да буду ограничена на романско језичко подручје.<br />
Постоји, међутим, један изузетак који вреди поменути, а то је румунски. Поред <i>victorie</i>, румунски има и <i>biruință</i> и <i>izbândă</i>, обе са значењем <b>победе</b>. Прва је изведена од глагола <b><i>birui</i></b>, преузетог из мађарског, док друга припада породици словенског порекла. Тако се у једном романском језику сусрећу латински, мађарски и словенски лексички слој.&nbsp;</p>
<p>Занимљиву игру речима засновану на сродности имена <i>Victor</i> и француске именице <i>victoire</i> (<b>победа</b>) налазимо и у нашој међуратној авангарди. Дадаисти Драгану Алексићу приписује се досетка у којој је Виктор Иго (<i>Victor Hugo</i>) потписан као Виктоар Иго (<i>Victoire Hugo</i>)</p>
<p><b>Германски језици</b></p>
<p>За разлику од романских језика, у којима преовлађује латинска основа <i>victoria</i>, германски језици углавном су сачували сопствену реч за <b>победу</b>. Тако немачки има <i>Sieg</i>, холандски <i>zege</i>, шведски <i>seger</i>, дански <i>sejr</i>, норвешки <i>seier</i>, исландски <i>sigur</i>, а фарски такође <i>sigur</i>. Све ове речи потичу од старе германске основе која је означавала <b>победу</b>, савладавање противника и надмоћ. Њена старина потврђена је већ у готском <i>sigis</i>, старовисоконемачком <i>sigu</i> и старонордијском <i>sigr</i>. Заједничка прагерманска основа реконструише се као <i>segaz</i>, а њени даљи корени повезују се с индоевропским представама о снази и савладавању. (Извор: <a href="https://ewa.saw-leipzig.de/articles/124730/" target="_blank" rel="noopener"><i>Etymologisches</i> <i>Wörterbuch</i> <i>des</i> <i>Althochdeutschen</i></a>)</p>
<p>Посебно је занимљив енглески, који је у овом погледу кренуо другачијим путем. Његова основна именица<i> victory</i> није германског порекла, већ је преузета из старофранцуског <i>victorie</i>, а у крајњој линији потиче од латинског <i>victoria</i>. У енглеском је, међутим, постојала и домаћа реч <i>sige</i>, односно <i>sigor</i>, сродна немачком <i>Sieg</i>, али је током језичког развоја ишчезла из свакодневне употребе. С друге стране, енглески глагол <i>win</i> (<b>победити</b>, добити) и именица <i>win</i> (<b>победа</b>, нарочито у спорту) припадају другој германској породици, чије је првобитно значење било повезано с трудом, борбом и настојањем да се нешто стекне. Тако енглески данас има латинску реч за <b>победу</b>, али германску реч за <b>победити.</b><b><br />
</b>Германска основа за <b>победу</b> сачувана је и у бројним личним именима, од којих су нека старија од најранијих писаних споменика појединих германских језика. Немачка имена <i>Siegfried </i>(Зигфрид), <i>Siegmund</i> (Зигмунд) и <b><i>Sieglinde</i></b> (Зиглинде), као и скандинавска <i>Sigurd</i> (Сигурд), <i>Sigrid</i> (Сигрид) и <i>Sigrun </i>(Сигрун), садрже елемент <i>sig-</i> или <i>sieg-</i>, који означава <b>победу</b>. У имену <i>Siegfried</i> други део повезан је с миром и заштитом, а у имену <i>Siegmund</i> са заштитом. Име <i>Sigrun</i> спаја <b>победу </b>с руном, односно тајном. Ова имена показују колико је појам <b>победе</b> био важан у старогерманској култури, нарочито у ратничкој традицији, у којој су <b>победа</b>, снага и заштита биле честе компоненте личних имена (Извор: <a href="https://ewa.saw-leipzig.de/articles/124730/" target="_blank" rel="noopener">Етимолошки речник старовисоконемачког језика</a>).&nbsp;</p>
<p>Посебну културну димензију овој породици речи даје германска митологија. У старонордијској традицији појављују се валкире, женска митолошка бића која одлучују о судбини ратника, а неке од њих носе имена са основом <i>sigr-</i> (<b>победа</b>). Тако је <b>победа</b> у германском свету била не само исход борбе него и појам који је ушао у лична имена, митологију и представе о судбини.</p>
<p>&nbsp;</p>
<p><b>Грчки језик</b></p>
<p>За разлику од романских и германских језика, грчки је своју реч за <b>победу</b> сачувао у готово непромењеном облику још од античких времена. Старогрчко νίκη (<i>níkē</i>) у савременом грчком гласи νίκη (<i>níki</i>), а значење је остало исто – <b>победа</b>. Од исте основе потиче и глагол νικώ (<i>nikó</i>) – <b>побеђивати</b>, <b>победити</b>, који наставља старогрчко νικάω (<i>nikáō</i>). Реч је потврђена већ код Хомера, а употребљавала се како за војне <b>победе</b>, тако и за успехе на спортским такмичењима. Њено дубље етимолошко порекло, међутим, није поуздано утврђено, што је чини посебно занимљивом у поређењу с латинским и германским речима за <b>победу</b>. (Извор: <a href="https://logeion.uchicago.edu/%CE%BD%CE%AF%CE%BA%CE%B7" target="_blank" rel="noopener">Грчко-енглески лексикон Лидела, Скота и Џоунса</a>).&nbsp;</p>
<p><img fetchpriority="high" decoding="async" class="alignnone size-medium wp-image-3846" src="https://www.reci.org.rs/wp-content/uploads/2026/11/Nike-Louvre-247x400.jpg" alt="" width="247" height="400" srcset="https://www.reci.org.rs/wp-content/uploads/2026/11/Nike-Louvre-247x400.jpg 247w, https://www.reci.org.rs/wp-content/uploads/2026/11/Nike-Louvre-494x800.jpg 494w, https://www.reci.org.rs/wp-content/uploads/2026/11/Nike-Louvre.jpg 618w" sizes="(max-width: 247px) 100vw, 247px" /></p>
<p>У грчкој митологији Ника (Νίκη) била је богиња <b>победе</b>, најчешће представљана као крилата женска фигура. Њено име није било ништа друго до сама именица <b>победа</b>. Једна од најпознатијих античких скулптура, Ника са Самотраке, данас се чува у Лувру. Иста реч постала је и назив светски познатог произвођача спортске опреме <i>Nike</i>, чиме је старогрчка <b>победа</b> добила и своје савремено комерцијално значење.</p>
<p><img decoding="async" class="alignnone size-full wp-image-3847" src="https://www.reci.org.rs/wp-content/uploads/2026/11/nike-logo.jpg" alt="" width="249" height="148"></p>
<p>Грчка основа <i>nik-</i> изузетно је плодна и у личним именима. Најпознатије је Никола, од грчког <i>Νικόλαος</i> (<i>Nikólaos</i>), сложенице чији први део означава <b>победу</b>, а други, <i>λαός </i>(<i>laós</i>), народ. Име се зато традиционално тумачи као „<b>победа </b>народа“. Истој породици припадају Николај, Николас, Николета, Никита, Никифор (од грчког <i>Νικηφόρος</i>, <i>Nikēphóros</i> – „онај који доноси <b>победу</b>“), као и Никодим (<i>Νικόδημος</i>, <i>Nikódēmos</i>), чији други део такође означава народ. Тако је грчка реч за <b>победу</b>, преко хришћанске традиције и ширења личних имена, постала саставни део именослова многих европских народа.</p>
<p><b>Обећање лудом радовање</b></p>
<p>Лепо сам обећао да ћу касније у тексту нешто рећи о слављу и Славији. Какве везе имају Славија и славље? Етимолошки, никакве! Име београдског трга потиче од назива старог хотела „Славија“, који је носио име посвећено словенству. Али језик и живот не морају увек да се придржавају истих правила. Студенти и грађани су изборну <b>победу</b> славили исте вечери, а славље се наставило и сутрадан, највише на Славији, али и широм Београда и у градовима широм Србије. Тако су ове две речи, које су се у историји језика размимоишле, коначно добиле нешто заједничко. И то не само по звучности.</p>
<p>&nbsp;</p>
]]></content:encoded>
					
		
		
			</item>
		<item>
		<title>Избор речи 2025. године</title>
		<link>https://www.reci.org.rs/2025/01/25/reci-2025-godine/</link>
		
		<dc:creator><![CDATA[Филолошко друштво речи]]></dc:creator>
		<pubDate>Sat, 25 Jan 2025 17:22:46 +0000</pubDate>
				<category><![CDATA[Некатегоризовано]]></category>
		<guid isPermaLink="false">https://www.reci.org.rs/?p=2539</guid>

					<description><![CDATA[Предлози.&#160;Реч године: блокада, блокаде, блокадер, блокадери, Дијана, диктатура, динстај, динстање, збор, зомбификација, звучни топ, лојалисти,&#160;мајка,&#160;надстрешница, непослушност, ниси надлежан, пленумаши, пумпај, солидарност, студент, студенткиње, студенти, &#160;студентољубље, студентски марш, студентске шетње, ходољубље (надахнуће: српски студенти), упорност, ћаци, ћациленд.&#160;Нова реч: блокадери, вирал, вољива (особа чија љубав има неку нежност, мекост, која је способна да воли на дубоко интуитиван [...]]]></description>
										<content:encoded><![CDATA[<p>Предлози<strong><b>.</b></strong>&nbsp;<strong><b>Реч године: </b></strong>блокада, блокаде, блокадер, блокадери, Дијана, диктатура, динстај, динстање, збор, зомбификација, звучни топ, лојалисти,&nbsp;мајка,&nbsp;надстрешница, непослушност, ниси надлежан, пленумаши, пумпај, солидарност, студент, студенткиње, студенти, &nbsp;студентољубље, студентски марш, студентске шетње, ходољубље (надахнуће: српски студенти), упорност, ћаци, ћациленд.<strong><b>&nbsp;Нова реч: </b></strong>блокадери, вирал, вољива (особа чија љубав има неку нежност, мекост, која је способна да воли на дубоко интуитиван начин), деконтамићација, жвалибаба, издаћаци, јајпериста, конвенијално/конвентно (одговарајуће, практично, згодно, повољно – енгл. convinient, lat. convenire), лажократија, лача мати, лачаматизам (надахнуће: Ана Брнабић), лизанац (српска верзија енглеске речи ,,sibling&#8220;, која означава и брата и сестру), љубота, људоделница, манипућација, најмногопуније, неандрејталац, неандрејћаци, нанаћификација, непреброј, ноктерка (маникир), нон-пејпер, обраћатор, окомаз (лажна или искривљена слика о нечему, обмањивање ,&#8220; неко ти маже очи лажима&#8220;), отплашити (народ се отплашио), патњослађе (уживање у патњи), пленум, полићаци, прелећи (променити место спавања), пропахуљало, пумпај, свеималиште, синдиктат, слаткојед, укористити (имплементирати), стварнић (reel), усташија (инспирација: студентске блокаде), хлебуњ (=пуњени хлеб, замена за страну реч &#8222;сендвич&#8220;), тевехипноза, хибридни рат, ћацад, ћаци, Ћаци, ћацизам, Ћациленд, Ћацијенда (то су шатори који су постављени 15. и 16. априла испред Скупштине), ћацнути, ћацинг (ћаци митинг), ћациопатија, штамповина (нови поштански термин), штандармерија; геслар (као замјена за туђицу &#8222;копирајтер), душкање (давање себи одушка/угађање себи, одмор, предах), жалбаџија, обрвар, окоцрт (ajlajner), скривећки (значи нешто као скривајући се, аутор Ана Брнабић), стварнић (reel).<strong><b>&nbsp;Лажиреч: </b></strong>блокадер, блокадери,верник, дезинформер, дијалог, европске вредности, звучни топ, избори, извињење, информер, испуњени захтеви, једнакост, како сам победио обојену револуцију, медијска слобода, мир и стабилност, надлежан, обојена револуција, одговорност, па шта, патриота,&nbsp; правда, предметна институција, пословна пратња, председник, председник РС, процена МУП-а, систем, спуштање тензија, стабилократија, студент, студенти који хоће да уче, студенти који желе да уче, толеранција,&nbsp;Хуља, фер, Ћаци.<strong><b>&nbsp;</b></strong>(30. новембар 2025.)</p>
	<div class="img has-hover x md-x lg-x y md-y lg-y" id="image_1617217285">
								<div class="img-inner dark" >
			<img decoding="async" width="1500" height="1024" src="https://www.reci.org.rs/wp-content/uploads/2025/01/2025_2.webp" class="attachment-original size-original" alt="" srcset="https://www.reci.org.rs/wp-content/uploads/2025/01/2025_2.webp 1500w, https://www.reci.org.rs/wp-content/uploads/2025/01/2025_2-586x400.webp 586w, https://www.reci.org.rs/wp-content/uploads/2025/01/2025_2-1172x800.webp 1172w, https://www.reci.org.rs/wp-content/uploads/2025/01/2025_2-768x524.webp 768w" sizes="(max-width: 1500px) 100vw, 1500px" />						
					</div>
								
<style>
#image_1617217285 {
  width: 100%;
}
</style>
	</div>
	
<p>Избор речи 2025. године је отворен крајем јануара 2025. са могућношћу да заинтересовани током читаве године шаљу своје предлоге у категоријама „реч године“, „лажиреч године“ и „нова реч године“ &nbsp;на екрану за предлагање речи &#8211; <a href="https://www.reci.org.rs/predlazem-reci/" target="_blank" rel="noopener">https://www.reci.org.rs/predlazem-reci/</a> Ове године измењен је правилник избора. Интернет гласање на сајту Филолошког друштва „Речи“ почеће 1. децембра и током прве седмице гласаће се за „лажиреч године“, док ће се за „реч године“ гласати током друге седмице, од 9. до 15. децембра. По измењеном правилнику, број финаслиста је смањен на 10 речи, а у категорији „нова реч године“ неће бити интернет гласања, већ ће победника, на основу предложених кандидата, изабрати само чланови жирија. Поменуте измене су објављене у новом <a href="https://www.reci.org.rs/2023/03/03/pravilnik/" target="_blank" rel="noopener">Правилнику</a> избора речи године Филолошког друштва „Речи“. Позивамо Вас <a href="https://www.reci.org.rs/predlazem-reci/" target="_blank" rel="noopener">да предлажете своје кандидате</a></p>
]]></content:encoded>
					
		
		
			</item>
		<item>
		<title>Предложи реч за Избор речи године</title>
		<link>https://www.reci.org.rs/2026/06/20/predlozi-rec/</link>
		
		<dc:creator><![CDATA[dejan]]></dc:creator>
		<pubDate>Sat, 20 Jun 2026 14:36:29 +0000</pubDate>
				<category><![CDATA[Некатегоризовано]]></category>
		<category><![CDATA[Новости]]></category>
		<guid isPermaLink="false">https://www.reci.org.rs/?p=3588</guid>

					<description><![CDATA[Филолошко друштво „Речи“ Вас позива да предложите речи у три категорије &#8211; Реч године, Нова реч и Лажиреч у избору речи године 2026. године. Ово је четврта година нашег конкурса и предлоге у једној, две или све три категорије можете лако да пошаљете преко странице &#160;https://www.reci.org.rs/predlazem-reci/ Током летњих месеци листа нових предлога ће бити доступна [...]]]></description>
										<content:encoded><![CDATA[<p>Филолошко друштво „Речи“ Вас позива да предложите речи у три категорије &#8211; Реч године, Нова реч и Лажиреч у избору речи године 2026. године. Ово је четврта година нашег конкурса и предлоге у једној, две или све три категорије можете лако да пошаљете преко странице &nbsp;<a href="https://www.reci.org.rs/predlazem-reci/">https://www.reci.org.rs/predlazem-reci/</a> Током летњих месеци листа нових предлога ће бити доступна последњег дана у месецу. Ваши предлози ће ући у гласање у првој половини децембра ове године.&nbsp;</p>
<p><img loading="lazy" decoding="async" class="alignnone size-medium wp-image-3589" src="https://www.reci.org.rs/wp-content/uploads/2026/06/predlaganje2026-400x400.jpg" alt="" width="400" height="400" srcset="https://www.reci.org.rs/wp-content/uploads/2026/06/predlaganje2026-400x400.jpg 400w, https://www.reci.org.rs/wp-content/uploads/2026/06/predlaganje2026-280x280.jpg 280w, https://www.reci.org.rs/wp-content/uploads/2026/06/predlaganje2026.jpg 500w" sizes="auto, (max-width: 400px) 100vw, 400px" /></p>
<p>У досадашњим изборима победници у категорији Реч године биле су речи <em>насиље</em> (2023), <em>надстрешница</em> (2024), <em>студенти</em> (2025), као Нова реч изабране су речи&nbsp; <em>четбот</em> (2023), <em>пакетомат</em> (2024), <em>ћаци</em> (2025), а као Лажиреч<em> &#8211; економски тигар</em> (2023), <em>струка и наука</em> (2024), <em>студенти који хоће да уче</em> (2025).</p>
<p>Јавна гласила су пратила избор речи године Филолошког друштва „Речи” од прве године и позивамо их и ове године објављују прилоге о предложеним речима, гласању и проглашеним победницима конкурса, као и да зову чланове друштва у своје емисије.</p>
]]></content:encoded>
					
		
		
			</item>
	</channel>
</rss>
