Нове речи у словенским језицима

23.09.2026

у Универзитетској библиотеци у Београду (Булевар краља Александра 71) и у видео он лајн режиму
Отварање конференције

10.00-10.20 Irena Stramljič Breznik, Ema Kovač (Maribor, Filozofski fakultet) Pejorativne priložnostnice v spletnih političnih komentarjih

10.20-10.40 Слободан Новокмет (Београд, Институт за српски језик САНУ) Лексикализоване колокације у дигиталном речнику неологизама Нео21

10.40-11.00 Ana Ostroški Anić (Zagreb, Institut za hrvatski jezik) Upotreba računalnih alata i jezičnih resursa u otkrivanju i praćenju neologizama

11.00-11.15 пауза

11.15-11.30 Ивана Лазић Коњик, Вања Миљковић (Београд, Институт за српски језик САНУ)  Нова друштвено-политичка лексика – методолошки изазови прикупљања и лексикогарфске обраде грађе

11.30-11.45 Piotr Mirocha (Krakov, Institut slovenske filologije Jagelonskog univerziteta) Neologizmi i pomodne reči u srpskim novinama „Politika“ i „Danas“ (2007-2025)

11.45-12.00 Јована Шћеповић (Београд, Институт за српски језик САНУ) Студентски протести као извор неологизама

12.15-12.30 Юлия Ридецкая (Санкт-Петербург, Институт за лингвистичка истраживања Руске академије наука. ИЛИ РАН), Анастасия Боголюбова (Санкт-Петербург, Руски државни педагошки универзитет „А. И. Херцен“). Political Neologisms in Russian-Language Media Discourse: A Structural-Semantic Analysis

12.30-12.45 Горан Милашин (Бања Лука, Филолошки факултет Универзитета у Бања Луци) Конструкција политичко Сарајево у српском јавном дискурсу

12.45-13.00 Дејан Ајдачић (Гдањск, Филолошки факултет) Специјална војна операција у дискурсу српских јавних гласила

13.15-13.30 пауза

13.30-13.45 Jarosław Łachnik (Instytut Języka Polskiego Uniwersytet Warszawski) Obraz polskiej rzeczywistości politycznej lat 2015–2023 przez pryzmat neologizmów (na materiale Obserwatorium Językowego UW)

13.45-14,00 Александра Шекеровић (Београд, Институт за српски језик САНУ) Семантика и прагматика еуфемизама на примеру колокацијског портрета придева сложен

14.00-14.15 Jelena Perišić (Kraków, Institut slovenske filologije Jagelonskog univerziteta) Automatizovana ekstrakcija kolokacija iz Nacionalnog korpusa poljskog jezika – alati i mogućnosti primene u leksikografiji 

14.15-14.30 Barbara Pędzich (Warszawa, Institut za poljski jezik Varšavskog univerziteta) Informacje pozajęzykowe w opisie neologizmów (na przykładzie słownika Obserwatorium Językowego UW (on line)

14.30-14.45 Robert Szymula (Białystok, Филолошки факултет, Универзитет у Бјалистоку) Новая лексика в русскоязычной прессе Латвии (на материале статей на общественно-политические темы)

14.45-15.00 Данко Шипка (Tempe, Државни универзитет Аризоне) О лажиречима и језичкoj манипулацији у унутрашњој политици у српском језику

15.00 завршна дискусија и договори

Пријављивање учешћа је продужено до 10.09.2026. Пријаве пошаљите на адресу novorecje@gmail.com  

ТЕМЕ И ПОДТЕМЕ

1. Дигитална неолексикографија

• Корпусна лингвистика и њена улога у дигиталним речницима
• Употреба Вештачке интелигенције у обради природних језика (NLP) у лексикографији
• Аутоматизована екстракција лексема и колокација
• Семантичко мапирање и концептуалне мреже у дигиталним речницима
• Нове речи у градњи великих језичких модела
• Разлике између традиционалне и дигиталне лексикографске методологије
• Критеријуми за избор речничке грађе у дигиталном окружењу
• Динамичност и ажурирање речничког садржаја (living dictionaries)
• Преглед постојећих дигиталних извора за словенску неолексикографију
• Кориснички аспекти дигиталних речника – персонализација, претраге и потребe корисника
• Подаци дигиталног речника потребни лингвистима, а невидљиви корисницима речника
• Дигитални речници и визуализација, мултимедијални садржај
• Нови облици лексичке јединице у дигиталном контексту
• Промене у нормативној функцији речника у дигиталном добу
• Дигитални речник као хибрид између дескриптивног и прескриптивног модела
• Дигитални речници у настави језика и преводилачкој пракси
• Дигитални речници неологизама
• Дигитални речници ауторских оказионализама
• Сајтови са словенским жаргоном и дигитални речници неологизама
• Лексикографске базе података и њихова интеграција у друге дигиталне ресурсе (нпр. машинско превођење, говорне технологије)
• Утицај дигиталних речника на језичку политику и стандардизацију словенских језика
• Могућност међународне сарадње у изради вишејезичких дигиталних речника неологизама

2. Нове речи у језику политике

• Творбене анализе нових речи у језику политике
• Речи и изрази међународних организација у словенским језицима (OUN, EU, OSCE/OEBS, MMF)
• Глобални вс. локални политички неологизми – поређење политичких неологизама у различитим језицима
• Политичка коректност и редефинисање појмова
• Нове речи у уобличавању политичког садржаја
• Речи партијских дискурса
• Мобилизација бирача кроз нове термине – улога нових речи у пропаганди и манипулацији
• Нове речи у контексту лидер – партија – опозиција – пук
• Деантропонимни неологизми од имена политичара и идеолога
• Нове речи у говору мржње
• Промена значења речи у језичкој манипулацији (речи и лажиречи, еуфемизми)
• Нове речи језика политике у медијима и на друштвеним медијима (појава и популаризација)
• Политички слогани и скраћенице (акроними, хаштаг-политика).
• Хумористички и иронични неологизми у језику политике
• Нове речи у подсмевању – подсмешљиве речи и изрази политичких протеста
• Вербални и мултимедијални аспекти нових речи у језику политике – карикатуре, плакати, мимови
• Речи неполитичких дискурса у језику политике
• Критички дискурсивни приступи: како нове речи обликују идеологију и јавно мњење.

Програмски одбор научног скупа 

академик проф. др Андреја Желе, научни саветник, Филозофски факултет Универзитета у Љубљани, Институт за словеначки језик „Фран Рамовш“ ЗРЦ САЗУ
проф. др Дејан Ајдачић, Гдањски универзитет, Гдањск
проф. др Диана Благоева, Институт за бугарски језик БАН, Софија
проф. др Рајна Драгићевић, Филолошки факултет, Универзитет у Београду
проф. др. Јасмина Дражић, Филозофски факултет, Универзитет у Новом Саду
проф. др Амир Капетановић, Институт за хрватски језик, Загреб
проф. др Александар Милановић, Филолошки факултет, Универзитет у Београду
проф. др Дорота Пазјо-Влазловска, Институт за славистику ПАН, Варшава
проф. др Данко Шипка, Универзитет у Аризони, Темпе
др Ивана Лазић Коњик, научни саветник, Институт за српски језик САНУ, Београд
др Јована Јовановић, виши научни сарадник, Институт за српски језик САНУ, Београд
др Слободан Новокмет, виши научни сарадник, Институт за српски језик САНУ, Београд
др Мија Микелица, научни сарадник, Институт за словеначки језик „Фран Рамовш“ ЗРЦ САЗУ
др Вања Миљковић, научни сарадник, Институт за српски језик САНУ, Београд

Oрганизациони одбог научног скупа

проф. др Дејан Ајдачић, Гдањски универзитет, Гдањск
др Ивана Лазић Коњик, научни саветник, Институт за српски језик САНУ, Београд
др Слободан Новокмет, виши научни саветник, Институт за српски језик САНУ, Београд
др Милица Божић Синчук, научни сарадник, Институт за српски језик САНУ, Београд
др Јована Шћеповић, научни сарадник, Институт за српски језик САНУ, Београд

20. maja 2026.

Filološko društvo Reči i Savez slavističkih društava Srbije. pozivaju na onlajn konferenciju o leksičkom zastarjevanju u srijedu 20. maja 2026. Planira se da se recenzirani radovi sa konferencije objave u elektronskom obliku u izdanju Filološkog društva „Reči“ i Saveza slavističkih društava Srbije. Zainteresovani smo za radove o sljedećim temama i svim drugima koji imaju neke veze sa leksičkim zastarjevanjem:

• Faktori leksičkog zastarjevanja (npr. odumiranje zanata, slabljenje kulturnog uticaja jezika davaoca, promjena običaja u društvu, itd.),
• Tipovi leksičkog zastarjevanja (npr. zastarjevanje cijele lekseme, zastarjevanje značenja, promjena konotacije, itd.)
• Stavovi govornika prema zastarjelim riječima
• Zastarjele riječi u lektorskim poslovima
• Leksikografska obrada zastarjevanja
• Zastarjele riječi u spiskovima malo poznatih riječi uz književna djela
• Obrada zastarjevanja u nastavi za izvorne govornike
• Obrada zastarjevanja u nastavi za govornike drugih jezika
• Zastarjele riječi kao stilističko sredstvo
• i sve druge teme koje imaju veze sa leksičkim zastarjevanjem i zastarjelim riječim

Radni jezici konferencije su svi slovenski i engleski jezik.

Prijavu teme uz apstrakt od oko stotinu riječi očekujemo do 31. marta 2026, program će biti objavljen i poslan učesnicima zajeno sa poveznicom za virtuelnu konferenciju do 1. maja 2026. Referate za konferencijski zbornik treba poslati do 20. jula (dva mjeseca nakon konferencije). Prijavu teme i rad treba poslati na sljedeće dvije adrese: Danko.Sipka@asu.edu  i Danko.Sipka@fulbrightmail.org .

Obrazloženje potrebe bavljenja ovom temom priloženo je u tekstu koji slijedi.

U jezikoslovnim istraživanjima postoji izrazita disproporcija u pažnji posvećenoj novim riječima (ta oblast leksikologije ima ustoličeno ime: leksička neologija) i zastarjelim riječima (tu ustoličenog naziva nema, pa pa bi se mogao predložiti termin leksička paleologija).

Razlika je upadljiva ako pogledamo rječničku dokumentaciju neologizama u slovenskim jezicima. Za ruski postoje rječnički materijali novih riječi za svaku godinu počevši od 1977 (Котелова i dr. 1980-), uz 11 propuštenih godina, te materijali za dekade, sedamdesete, osamdesete, devedesete (Котелова i dr. 1977-). Takvi materijali postoje i za ukrajinski (Нелюба 2004, 2007, 2010, 2012, 2014, Нелюба i Редько 2015, 2017, 2022). Za poljski se Słownik neologizmów polskich (OJUW 2003-) skuplja od opšte publike a za ono što od 2003. nije zabilježeno u kontrolnim rječnicima. Nezaobilazan je srpski Rečnik novih i nezabeleženih reči (Оташевић 1999, sa proširenim izdanjem iz 2022, i obrnutim rječnikom (Оташевић 2023), da pomenemo samo neke.

Postoje rječnici pojedinih istorijskih perioda, još od devetnaestog vijeka, npr. naš (Daničić 1863-64) ili staroruski (Sreznevskiй 1893-1912.) Tu se, međutim, ne radi o rječnicima arhaizama, nego o leksici tih perioda. Rječnici arhaizama javljaju se samo sporadično i njihova produkcija neuporedivo je manja nego kod rječnika novih riječi. Slično je i sa radovima. Časopisi (npr. Novorečje) i konferencije (npr. one koje redovno organizuje Filološko društvo Reči) o novim riječima su uobičajene, a onih o starim riječima gotovo da i nema. Slično je i izvan Slavije. Pišući o leksičkom zastarjevanju u engleskom, Tichý (2018:81) ustvrđuje sljedeće: “The topic of lexical obsolescence and mortality in the history of English is relatively under-researched, especially when compared to the studies on neologisms or lexical innovation in general.”

Razlozi ove disproporcije praktične su prirode. Nove riječi treba u cjelini leksikolografski obraditi, dok arhaizmima tek treba pripisati kvalifikator. Pažnju javnosti privući će izbor nove riječi godine. Lakše je registrovati nove riječi (ono čega nema u referentnim rječnicima), zastarjelost je više pitanje subjektivne ocjene.

Istraživanja zastarijevanja ipak ima, npr. za engleski jezik (Harrison 2023) a i za slovenske jezike (Баско 2013, Попов 1976, Сомов 1996). Gledajući iz nešto manje praktičnog ugla, posebno u vizuri kulturne lingvistike, procesi leksičkog zastarjevanja jednako su, ako ne i više, zanimljivi od procesa leksičke inovacije. Naime, zastarjevanje je pokazatelj odumiranja ne samo tehnologija, nego i običaja, kulturnoistorijskih uticaja, itd. Na primjer, zastarjevanje turcizama na Balkanu vjedoči ne samo o odumiranju starih zanata, nego i o slabljenju osmanlijskog kulturnog uticaja kako se odmičemo od vremena kad je fizički kontakt prekinut krajem 19. a u nekim područjima početkom 20. vijeka.

Postoje različiti oblici zastarijevanja. Postoje i različiti faktori koji izazivaju zastarijevanje. Kad je u pitanju ovo prvo, moguće je sljedeće:

1. prestanak upotrebe riječi (recimo, za ministra više ne kažemo: popečitelj),
2. prestanak upotrebe značenja (npr. opomena danas ne znači ‘sjećanje’)
3. ograničenje sfere upotrebe riječi (tušta i tma se upotrebljavaju samo u toj frazi, a moguća su i druga suženja, npr. na neku terminologiju, recimo bdenije samo u religijskoj terminologiji ili u relevantosti termina, recimo skela i dalje ima ali su manje relevantne nego u vrijeme kad je mostova bilo malo),
4. promjena konotacije (npr. drug u oslovljavanju od negativnog ka komičnoj i uvredljivoj),
5. sužavanje značenja (voće danas ne znači bilo koji plod zemlje, nego samo dio tih plodova koji su slatki i rastu na grani ili lozi),
6. proširivanje značenja (voziti se ne podrazumijeva samo zaprežna kola, nego i avione, automobile, vozove, itd.)
7. pomjeranje značenja (gospodar danas nije naziv za državnika, nego za nekoga ko vlada nečim van političkog konteksta).

Kad su u pitanju faktori zastarijevanja, odavno je poznata razlika između istorizama (tu nestaje ono na šta riječ ili njeno značenje upućuje – na primjer nestala je sva sila zanata od abadžije i bozadžije do čibukčije i šamidžije) i arhaizama (gdje se mijenja samo riječ: sladoled, recimo, ne zovemo više doldrma). Više o toj razlici u Šipka (2006). Istorizmi ne moraju da se odnose na nešto konkretno, može da nestane i određena kulturna praksa, recimo salivanje strave. Ovo su samo opšti parametri, a u konkretnim slučajevima postoji znatan nivo variranja.

20. маја 2026. 

Филолошко друштво Речи и Савез славистичких друштава Србије. позивају на онлајн конференцију о лексичком застарјевању у сриједу 20. маја 2026. Планира се да се рецензирани радови са конференције објаве у електронском облику у издању Филолошког друштва „Речи“ и Савеза славистичких друштава Србије. Заинтересовани смо за радове о сљедећим темама и свим другима који имају неке везе са лексичким застарјевањем:

• Фактори лексичког застарјевања (нпр. одумирање заната, слабљење културног утицаја језика даваоца, промјена обичаја у друштву, итд.),
• Типови лексичког застарјевања (нпр. застарјевање цијеле лексеме, застарјевање значења, промјена конотације, итд.)
• Ставови говорника према застарјелим ријечима
• Застарјеле ријечи у лекторским пословима
• Лексикографска обрада застарјевања
• Застарјеле ријечи у списковима мало познатих ријечи уз књижевна дјела
• Обрада застарјевања у настави за изворне говорнике
• Обрада застарјевања у настави за говорнике других језика
• Застарјеле ријечи као стилистичко средство
  и све друге теме које имају везе са лексичким застарјевањем и застарјелим ријечим

Радни језици конференције су сви словенски и енглески језик.

Пријаву теме уз апстракт од око стотину ријечи очекујемо до 31. марта 2026, програм ће бити објављен и послан учесницима зајено са повезницом за виртуелну конференцију до 1. маја 2026. Реферате за конференцијски зборник треба послати до 20. јула (два мјесеца након конференције). Пријаву теме и рад треба послати на сљедеће двије адресе: Danko.Sipka@asu.edu и Danko.Sipka@fulbrightmail.org.

Образложење потребе бављења овом темом приложено је у тексту који слиједи.

У језикословним истраживањима постоји изразита диспропорција у пажњи посвећеној новим ријечима (та област лексикологије има устоличено име: лексичка неологија) и застарјелим ријечима (ту устоличеног назива нема, па па би се могао предложити термин лексичка палеологија).
Разлика је упадљива ако погледамо рјечничку документацију неологизама у словенским језицима. За руски постоје рјечнички материјали нових ријечи за сваку годину почевши од 1977 (Котелова и др. 1980-), уз 11 пропуштених година, те материјали за декаде, седамдесете, осамдесете, деведесете (Котелова и др. 1977-). Такви материјали постоје и за украјински (Нелюба 2004, 2007, 2010, 2012, 2014, Нелюба и Редько 2015, 2017, 2022). За пољски се Słownik neologizmów polskich (OJUW 2003-) скупља од опште публике а за оно што од 2003. није забиљежено у контролним рјечницима. Незаобилазан је српски Речник нових и незабележених речи (Оташевић 1999, са проширеним издањем из 2022, и обрнутим рјечником (Оташевић 2023), да поменемо само неке.

Постоје рјечници појединих историјских периода, још од деветнаестог вијека, нпр. наш (Даничић 1863-64) или староруски (Срезневский 1893-1912.) Ту се, међутим, не ради о рјечницима архаизама, него о лексици тих периода. Рјечници архаизама јављају се само спорадично и њихова продукција неупоредиво је мања него код рјечника нових ријечи. Слично је и са радовима. Часописи (нпр. Новоречје) и конференције (нпр. оне које редовно организује Филолошко друштво Речи) о новим ријечима су уобичајене, а оних о старим ријечима готово да и нема. Слично је и изван Славије. Пишући о лексичком застарјевању у енглеском, Tichý (2018:81) устврђује сљедеће: “The topic of lexical obsolescence and mortality in the history of English is relatively under-researched, especially when compared to the studies on neologisms or lexical innovation in general.”

Разлози ове диспропорције практичне су природе. Нове ријечи треба у цјелини лексиколографски обрадити, док архаизмима тек треба приписати квалификатор. Пажњу јавности привући ће избор нове ријечи године. Лакше је регистровати нове ријечи (оно чега нема у референтним рјечницима), застарјелост је више питање субјективне оцјене.

Истраживања застаријевања ипак има, нпр. за енглески језик (Harrison 2023) а и за словенске језике (Баско 2013, Попов 1976, Сомов 1996).
Гледајући из нешто мање практичног угла, посебно у визури културне лингвистике, процеси лексичког застарјевања једнако су, ако не и више, занимљиви од процеса лексичке иновације. Наиме, застарјевање је показатељ одумирања не само технологија, него и обичаја, културноисторијских утицаја, итд. На примјер, застарјевање турцизама на Балкану вједочи не само о одумирању старих заната, него и о слабљењу османлијског културног утицаја како се одмичемо од времена кад је физички контакт прекинут крајем 19. а у неким подручјима почетком 20. вијека.
Постоје различити облици застаријевања. Постоје и различити фактори који изазивају застаријевање. Кад је у питању ово прво, могуће је сљедеће:

а. престанак употребе ријечи (рецимо, за министра више не кажемо: попечитељ),
б. престанак употребе значења (нпр. опомена данас не значи ‘сјећање’)
в. ограничење сфере употребе ријечи (тушта и тма се употребљавају само у тој фрази, а могућа су и друга сужења, нпр. на неку терминологију, рецимо бденије само у религијској терминологији или у релевантости термина, рецимо скела и даље има али су мање релевантне него у вријеме кад је мостова било мало),
г. промјена конотације (нпр. друг у ословљавању од негативног ка комичној и увредљивој),
д. сужавање значења (воће данас не значи било који плод земље, него само дио тих плодова који су слатки и расту на грани или лози),
ђ. проширивање значења (возити се не подразумијева само запрежна кола, него и авионе, аутомобиле, возове, итд.),
е. помјерање значења (господар данас није назив за државника, него за некога ко влада нечим ван политичког контекста).
ж. застаријевање прототипа (војник данас има ватрено а не хладно оружје)

Кад су у питању фактори застаријевања, одавно је позната разлика између историзама (ту нестаје оно на шта ријеч или њено значење упућује – на примјер нестала је сва сила заната од абаџије и бозаџије до чибукчије и шамиџије) и архаизама (гдје се мијења само ријеч: сладолед, рецимо, не зовемо више долдрма). Више о тој разлици у Шипка (2006). Историзми не морају да се односе на нешто конкретно, може да нестане и одређена културна пракса, рецимо саливање страве. Ово су само општи параметри, а у конкретним случајевима постоји знатан ниво варирања.

на годишњој међународној конференцији
Филолошког друштва „Речи“

Нове речи у словенским језицима

(Дигитална неолексикографија * Нове речи у језику политике)

 Међународна конференција ће бити одржана уживо, у Универзитетској библиотеци „Светозар Марковић” у Београду и у видео онлајн режиму. Предлажемо две оквирне теме:

1. Дигитална неолексикографија

• Корпусна лингвистика и њена улога у дигиталним речницима
• Употреба Вештачке интелигенције у обради природних језика (NLP) у лексикографији
• Аутоматизована екстракција лексема и колокација
• Семантичко мапирање и концептуалне мреже у дигиталним речницима
• Нове речи у градњи великих језичких модела
• Разлике између традиционалне и дигиталне лексикографске методологије
• Критеријуми за избор речничке грађе у дигиталном окружењу
• Динамичност и ажурирање речничког садржаја (living dictionaries)
• Преглед постојећих дигиталних извора за словенску неолексикографију
• Кориснички аспекти дигиталних речника – персонализација, претраге и потребe корисника
• Подаци дигиталног речника потребни лингвистима, а невидљиви корисницима речника
• Дигитални речници и визуализација, мултимедијални садржај
• Нови облици лексичке јединице у дигиталном контексту
• Промене у нормативној функцији речника у дигиталном добу
• Дигитални речник као хибрид између дескриптивног и прескриптивног модела
• Дигитални речници у настави језика и преводилачкој пракси
• Дигитални речници неологизама
• Дигитални речници ауторских оказионализама
• Сајтови са словенским жаргоном и дигитални речници неологизама
• Лексикографске базе података и њихова интеграција у друге дигиталне ресурсе (нпр. машинско превођење, говорне технологије)
• Утицај дигиталних речника на језичку политику и стандардизацију словенских језика
• Могућност међународне сарадње у изради вишејезичких дигиталних речника неологизама

2. Нове речи у језику политике

• Творбене анализе нових речи у језику политике
• Речи и изрази међународних организација у словенским језицима (OUN, EU, OSCE/OEBS, MMF)
• Глобални вс. локални политички неологизми – поређење политичких неологизама у различитим језицима
• Политичка коректност и редефинисање појмова
• Нове речи у уобличавању политичког садржаја
• Речи партијских дискурса
• Мобилизација бирача кроз нове термине – улога нових речи у пропаганди и манипулацији
• Нове речи у контексту лидер – партија – опозиција – пук
• Деантропонимни неологизми од имена политичара и идеолога
• Нове речи у говору мржње
• Промена значења речи у језичкој манипулацији (речи и лажиречи, еуфемизми)
• Нове речи језика политике у медијима и на друштвеним медијима (појава и популаризација)
• Политички слогани и скраћенице (акроними, хаштаг-политика).
• Хумористички и иронични неологизми у језику политике
• Нове речи у подсмевању – подсмешљиве речи и изрази политичких протеста
• Вербални и мултимедијални аспекти нових речи у језику политике – карикатуре, плакати, мимови
• Речи неполитичких дискурса у језику политике
• Критички дискурсивни приступи: како нове речи обликују идеологију и јавно мњење.

Излагања могу бити на свим словенским језицима и на енглеском језику.

Пријаву теме молимо да пошаљете на адресу novorecje@gmail.com до 30.06. 2026.

Пленарна излагања су 20. минута. Излагања су до 10 минута, а питања и коментари су до 5 минута после излагања. 

Котизација за учешће на конференцији износи 5.000 динара (50 eвра). Име уплате: prezime_23sep26 

Рачун у динарима: Banca Intesa ad Beograd, број рачуна 160600000166325270

Котизација се може платити на динарски рачун Филолошког друштва „Речи“ или на самој конференцији. 

Радове објављујемо на свим словенским језицима и на енглеском језику.

Текстови ће бити објављени у електронском часопису „Новоречје“ (бр. 15 за 2026, бр. 16 за 2027.) и у зборнику радова са конференције. 

Програмски одбор научног скупа 

академик проф. др Андреја Желе, научни саветник, Филозофски факултет Универзитета у Љубљани, Институт за словеначки језик „Фран Рамовш“ ЗРЦ САЗУ
проф. др Дејан Ајдачић, Гдањски универзитет, Гдањск
проф. др Диана Благоева, Институт за бугарски језик БАН, Софија
проф. др Рајна Драгићевић, Филолошки факултет, Универзитет у Београду
проф. др. Јасмина Дражић, Филозофски факултет, Универзитет у Новом Саду
проф. др Амир Капетановић, Институт за хрватски језик, Загреб
проф. др Александар Милановић, Филолошки факултет, Универзитет у Београду
проф. др Дорота Пазјо-Влазловска, Институт за славистику ПАН, Варшава
проф. др Данко Шипка, Универзитет у Аризони, Темпе
др Ивана Лазић Коњик, научни саветник, Институт за српски језик САНУ, Београд
др Јована Јовановић, виши научни сарадник, Институт за српски језик САНУ, Београд
др Слободан Новокмет, виши научни сарадник, Институт за српски језик САНУ, Београд
др Мија Микелица, научни сарадник, Институт за словеначки језик „Фран Рамовш“ ЗРЦ САЗУ
др Вања Миљковић, научни сарадник, Институт за српски језик САНУ, Београд

Oрганизациони одбог научног скупа

проф. др Дејан Ајдачић, Гдањски универзитет, Гдањск
др Ивана Лазић Коњик, научни саветник, Институт за српски језик САНУ, Београд
др Слободан Новокмет, виши научни саветник, Институт за српски језик САНУ, Београд
др Милица Божић Синчук, научни сарадник, Институт за српски језик САНУ, Београд
др Јована Шћеповић, научни сарадник, Институт за српски језик САНУ, Београд

ВАЖНИ ДАТУМИ

• Пријава учешћа – до 10.09. 2026. на адресу novorecje@gmail.com
• Слање програма са параметрима приступа  – 15.09. 2026.
• Конференција / видео конференција – 23.09. 2026.
• Радови ће бити објављени у два броја електронског часописа „Новоречје“ (2026 и 2027) и у зборнику радова у 2027. години.

Нове речи у књижевности и терминологији нових технологија
у словенским језицима

24.09.2025.

у Универзитетској библиотеци „Светозар Марковић“ у Београду
(Булeвар краља Александра 71)

Програм

Регистрација (9.30). Поздравне речи и отварање конференције (9.50)

10.00-10.20

Katarzyna Kłosińska (Warszawa)
Neologizmy w słownikach – aspekt normatywny

10.20-10.40

Amir Kapetanović (Zagreb) on line 
Leksičkim aksiološko-semantičkim mijenama oživljenica u hrvatskom jeziku 

10.40-11.00

Ивана Лазић Коњик (Београд)
Терминологија нових технологија – општи поглед из угла неологије 

11.00-11.10

Agata Hącia (Warszawa)
Frazeologiczne skrzydlate słowa o ustalonym autorstwie w słowniku neologizmów polskich  Obserwatorium Językowego UW
– дискусија –

11.15-11.25

Jasmina Dražić (Novi Sad)
Ekspanzija prefiksa pre- s pridevima i prilozima: noviji tip intenzifikacije i kvalifikacije  
– дискусија –

11.30-11.40

Jarosław Łachnik (Warszawa)
Najnowsze polskie neologizmy słowotwórcze zawierające prefiksoidy – na materiale Obserwatorium Językowego UW
– дискусија –

Пауза

12.15-12.25

Elma Durmišević (Sarajevo)
Nove riječi u kolumni „Školegijuma” kao odraz društvene stvarnosti
– дискусија – 

12.30-12.40

Јелена Перишић (Kraków) on line
Е–грађанин потписан у клауду – терминологија дигиталних јавних услуга на примеру портала „еУправаˮ
– дискусија –

12.45-12.55

Богдан Дичев (София) on line
Новите думи в малките жанрове на българския Фейсбук като проява на присмехулност или недоброжелателство и белег на общностна поляризация 
– дискусија – 

13.00-13.10

Barbara Pędzich (Warszawa)
Skipy, łowy i ratownicy żywności – o polskich neologizmach związanych z freeganizmem
– дискусија –

13.15-13.25

Dorota Pazio-Wlazłowska (Warszawa) on line
Kanapowcy i kanapowczynie – o realizacjach konceptu grubas w najnowszej polszczyźnie (on line)
– дискусија – 

Пауза 

14.45-14.55

Милица Божић Синчук (Београд)
Нове речи у савременој књижевности – сливенице у новијој књижевности за децу
– дискусија –

15.00-15.10

Зоран Стефановић (Београд)
Нове речи српских сигналиста
– дискусија –

15.15-15.25

Дејан Ајдачић (Gdańsk)
Нове речи о посмртном животу и свету у књижевним текстовима словенских писаца 
– дискусија –

15.30-15.40

Данко Шипка (Tempe)
Историјска скица нових терминологија: дијелови аутомобилског мотора у словенским језицима
– дискусија –

Завршна дискусија о радовима и најава тема за конференцију 2026. године

Речница 1 – видео запис разговора Данка Шипке и Павла Ћосића са Миланом Ивановићем  (септембар 2025) у серији Речница подкаст Филолошког друштва Речи и разговор 

Рок за предају текстова до 15.10. 2025. на адресу novorecje@gmail.com 
Радови ће бити објављени у електронском часопису „Новоречје“ (бр. 13 за 2025, бр. 14 за 2026.) и у зборнику радова  (2026). 

„Komitet organizacyjny Międzynarodowej Konferencji ‘Nowe słowa w literaturze i terminologii nowych technologii w językach słowiańskich’ przyjął następujące tematy na doroczne spotkanie Towarzystwa Filologicznego ‘Reči’ w Belgradzie.”

1. Dejan Ajdačić (Gdańsk): Nove reči o smrti i posmrtnom životu u književnim tekstovima
2. Milica Božić Sinčuk (Beograd): Nove reči u savremenoj književnosti – slivenice u novijoj književnosti za decu
3. Bogdan Dičev (Sofija): Novite dumi v malkite žanrove na bǎlgarskija Fejsbuk kato projava na prismehulnost ili nedobroželatelstvo i beleg na obštnostna poljarizacija
4. Jasmina Dražić (Novi Sad): Ekspanzija prefiksa pre-s pridevima i prilozima: noviji tip intenzifikacije i kvalifikacije
5. Elma Durmišević (Sarajevo): Nove riječi u kolumni „Školegijuma” kao odraz društvene stvarnosti
6. Agata Hącia (Warszawa): Frazeologiczne skrzydlate słowa o ustalonym autorstwie w słowniku neologizmów polskich Obserwatorium Językowego UW
7. Kamila Jaśkowska (Kielce): Nowe słowa i sztuczna inteligencja
8. Jovana Jovanović (Beograd): Šta znači sinovati i mjutovati na društvenim mrežama? – O novom metajeziku ćutanja u onlajn komunikaciji
9. Amir Kapetanović (Zagreb): Leksičkim aksiološko-semantičkim mijenama oživljenica u hrvatskom jeziku
10. Katarzyna Kłosińska (Warszawa): Neologizmy w słownikach – aspekt normatywny
11. Jarosław Łachnik (Warszawa): Najnowsze polskie neologizmy słowotwórcze zawierające prefiksoidy – na materiale Obserwatorium Językowego UW
12. Agnieszka Miernik (Kielce): Śladami słowiańskich słów w mitach dla dzieci
13. Ivana Lazić Konjik (Beograd): Terminologija novih tehnologija – opšti pogled
14. Dorota Pazio-Wlazłowska (Warszawa): Kanapowcy i kanapowczynie – o realizacjach konceptu grubas w najnowszej polszczyźnie
15. Jelena Perišić (Kraków): E-građanin potpisan u klaudu – terminologija digitalnih javnih usluga na primeru portala „eUpravaˮ
16. Barbara Pędzich (Warszawa): Skipy, łowy i ratownicy żywności – o polskich neologizmach związanych z freeganizmem
17. Zoran Stefanović (Beograd) Nove reči srpskih signalista
18. Jovana Subošić (Novi Sad): Upotreba kalkova u zakonu o prevozu putnika u drumskom saobraćaju Republike Srbije
19. Danko Šipka (Tempe): Istorijska skica novih terminologija: dijelovi automobilskog motora u slovenskim jezicima
20. Anna Wileczek (Kielce): „Słuchamy, nie oceniamy” – nowe struktury semantyczne we współczesnym dyskursie młodzieżowym (na podstawie danych Obserwatorium Języka i Kultury Młodzieży)
21. Milena Zorić Latovljev (Novi Sad): Derivatološke karakteristike neologizama u „Babinom leksikonu” Đorđa Natoševića