Општа упутства

Дужина рада није ограничена. Рукопис треба да буде исправан у погледу правописа, граматике и стила. Језици могу бити сви словенски језици и енглески језик.

Рад треба да садржи следеће елементе:

· име и презиме аутора (у левом углу, курзивом) за које је звездицом везана фуснота са податком о имејл адреси аутора

· афилијацију, назив и седиште установе у којој је аутор запослен (испод имена и презимена, у загради; поновити за сваког аутора)

· наслов рада (центрирано, верзалом) за који је са две звездице везана фуснота са податком о научноистраживачком пројекту у оквиру кога је рад настао и/или допринос других лица који су помогли истраживање, тзв. захвалница

· сажетак на језику рада, кратак преглед проблема, циљева, методâ и најважнијих резултата (испод наслова рада, без ознаке Сажетак, од 100 до 200 речи)

· кључне речи (испод сажетка са ознаком Кључне речи:, до 10 речи и/или синтагми одвојених зарезом на језику рада)

· текст рада

· литературу и изворе

· резиме и кључне речи на руском или енглеском језику (име и презиме аутора рада у левом углу, испод центрирано верзалом превод наслова рада, испод текст резимеа, испод кључне речи са ознаком Кључне речи: на одговарајућем језику)

· прилоге (опционо)

Формат рада: стандардни формат А4, маргине 2,5 цм са сваке стране, поравнање са обе стране, фонт Times New Roman (уз употребу других фонтова које је потребно послати као посебан прилог), величина слова 12pt са увлачењем новог пасуса 1,25 цм, проред текста 1,5, фусноте Times New Roman 10 pt са проредом 1 и увлачењем 1,25 цм

Илустрације (опционо) се предају уз рад у форматима *.jpg или *.png, а у раду се видно означава њихово место. Табеле се интегришу у текст рада или се достављају засебно, ако захтевају положену оријентацију, такође уз видно означавање њиховог места у раду.

Радови се достављају у две идентичне верзије, као вордов документ и као незаштићенpdf документ на мејл адресу часописа: novorecje@gmail.com

Аутори задржавају ауторска права над објављеним чланцима, а сагласни су да се власничка права пренесу на издавача што подразумева да издавач има право да рад објави, да буде наведен као први издавач приликом даљег коришћења рада и да дистрибура рад у свм облицима и медијима. Аутори су сагласни да се одрекну ауторског хонорара.

Референце у тексту

Референце у тексту треба да буду у загради која садрже презиме аутора у изворном облику и годину објављивања: (Ристић 2012). Ако реченица већ садржи име аутора довољно је само ставити годину у заграду: Ристић (2012). За цитирање више аутора користити тачку и зарез за одвајање референци: (Ристић 2015; Atkins, Rundell 2008). За навођење бројева страница користити следећи формат: (Ристић 2012: 36) или (Ристић 2012: 36–43). За референце са више од три аутора навести само име првог аутора, а затим и др. или et al.

Списак литературе и извора

Библиографске јединице се наводе азбучним односно абецедним редом (у зависности од писма рада). Свака библиографска јединица представља засебан пасус.

Списак литературе и списак извора се дају одвојено, најпре списак литературе, затим списак извора, према истим принципима.

Примери:

1) књигa

Ристић, Стана 2012. О речима у српском језику. Београд: Институт за српски језик САНУ.

Atkins, Sue, Michael Rundell 2008. The Oxford Guide to Practical Lexicography. Oxford: Oxford University Press.

Пипер, Предраг, Миливој Алановић, Слободан Павловић, Ивана Антонић, Марина Николић, Дојчил Војводић, Људмила Поповић, Срето Танасић, Биљана Марић 2018. Синтакса сложене реченице у савременом српском језику. Предраг Пипер (ред.). Нови Сад, Београд: Матица српска, Институт за српски језик САНУ.

2) зборник радова

Ристић, Стана, Ивана Лазић Коњик, Ненад Ивановић (ур.) 2016. Лексикологија и лексикографија у светлу савремених приступа. Београд: Институт за српски језик САНУ.

Апресян, Юрий Д. (ред.) 2010. Теоретические проблемы русского синтаксиса: Взаимодействие грамматики и словаря. Москва: Языки славянских культур.

3) рад у зборнику радова

Благоева, Диана 2016. Съвременни подходи в славянската неография. У: С. Ристић, И. Лазић Коњик, Н. Ивановић (ур.) Лексикологија и лексикографија у светлу савремених приступа. Београд: Институт за српски језик САНУ, 225–233.

4) рад у часопису

Ајдачић, Дејан 2020. Називи жена и глобализација – англицизми у српском језику. Новоречје 3, 29–42 [http://www.alma.co.rs/Novorecje/Novorecje3.pdf] приступљено 12.11.2021.

5) речници, енциклопедије и сл.

Речник српскохрватског књижевног и народног језика. Књ. 1‒. Београд: Српска академија наука и уметности, Институт за српски језик САНУ, 1959‒.

Српска енциклопедија. Том II. Нови Сад, Београд: Матица српска, Српска академија наука и уметности, Завод за уџбенике, 2018.

6) публикација доступна онлајн

Prćić, Tvrtko 2019. Engleski u srpskom. Treće elektronsko izdanje. [https://digitalna.ff.uns.ac.rs/sites/default/files/db/books/978-86-6065-512-9.pdf] pristupljeno 12.11.2021.

Филолозима.  Преплитања лексиколошких и лексикографских приступа са другим филолошким и културолошким дисциплинама подстичу нас да на сарадњу позовемо лингвисте, културологе, тумаче књижевности, наставнике и професоре језика и књижевности.

Уметницима. Људи описују свет речима, али и сликом, цртежом, мелодијом, видео записом. Отворени смо за коришћење старих и проналажење нових веза између речи и других типова приказивања. Прикључите нам се са својим даром и стваралачким идејама.

Уредницима и новинарима.  Желели бисмо да се у свету препуном гласила, у електронским и штампаним медијима чешће говори о речима које употребљавамо, те да такви чланци подстичу развој јаснијег и лепшег говора и писања. Уреднике и новинаре ћемо обавештавати о делатностима удружења и часописа, а вас, новинаре и ствараоце позивамо да пратите наше делатности.

Програмерима. Рачунари су ушли у многе сфере савременог живота, па и у писање и анализирање говора и текстова. Посебна знања која се развијају у компјутерској лингвистици и лексикографији потврђују бројни програми и лексикографске, преводилачке, коректорске и друге платформе. Широка су поља могуће сарадње, па Вас позивамо на разговоре о примени и доради постојећих програма или изради нових.

Стручњацима за маркетинг и односе са јавношћу. Ваша знања и вештине о прагматично усмереној употреби речи, с једне стране, могу бити предмет лингвистичких проучавања, а с друге та знања могу да се удруже са знањима и интересовањима и у корист лингвистике. Верујемо да они који се баве јавном комуникацијом могу наша залагања да учине видљивијим ширем кругу људи које интересује наш језик. 

Дародавцима. Наше делатности – избор речи године, сусрети и конференције, радионице, издавање часописа и зборника биће лакше  оствариване, уколико људи добре воље финансијски подрже активности које воде бољитку језика којим говоримо и пишемо.

Ако желите да добијете новости, пријавите се за примање наших новости (Newsletter). Предлоге, мишљења и прилоге можете да на шаљете на имејл saradnja@reci.org.rs

Језички стручњаци око Филолошког друштва „Речи“ су покренули избор српскх речи године  2023. године. Након предлагања у три категорије: Речи године, Нове речи године и Лажиречи године, 20..децембра проглашене су следеће речи 2023. године.

Реч 2023. године је: насиље

Зашто баш насиље?

Кад се погледа листа тридесет ријечи године за које се гласало, упада у очи да њихов велики број има везе са насиљем. Ради се о овим ријечима: дечак убица, геноцид, трагедија, брутално, Рибникар, прокси рат, рат, пропаст, непребол, неизречје (ове двије посљедње новокованице имале су изузетно висок број гласова, али то је посљедица хаковања сајта гдје се гласало). Дакле, једна трећина поменутих 30 финалиста има везу са насиљем. Тако онда насиље представља кровни појам који окупља све ове приједлоге. Када се погледа збирна фреквенција тих десет приједлога, видимо да на њу отпада огромна већина гласова.

Након овог процедуралног објашњења о гласању, потребно је да се запитамо шта је то у друштву у први план избацило баш ову групу ријечи. И ту је одговор толико јасан да га готово не треба ни изрицати. Бруталност онога што се десило у једној врачарској школи у толикој је мјери шокирало нашу јавност да је засјенило све остало што се ове године дешавало. Говорило се након овог трагичног догађаја (и још једног сличног у кратком временском распону) о насиљу у породици, вршњачком насиљу, насиљу у друштву, итд. Жиг ове трагедије оставио је још дубље трагове јер се такве ствари у нашој култури у принципу не дешавају. У свом образложењу жири је навео…опширније

У ужем избору жирија заједно са насиљем нашла се и реч вештачка интелигенција. У свом образложењу жири је навео да се овај појам, који представља превод енглеског термина artificial intelligence (AI), означава област информатике која се бави развојем програма способних да извршавају задатке који захтевају људску интелигинцију, као што су препознавање садржаја слика, обрада садржаја текстова написаних природним језицима и стварање нових текстова на природним језицима. Поред поменутог, термин вештачка интелигенција се често користи и да означи сам рачунарски програм који обавља такве задатке и са којим корисници ступају у интеракцију која по свом облику тежи симулацији људске комуникације (као, на пример, у реченици Данас са вештачком интелигенцијом можеш да причаш о свему)…опширније

Нова реч 2023. године је: четбот 

четбот им. м. р. која означава компјутерски програм на интернету који може да води разговор са човеком. 2023. године вештачка интелигенције је доживела несвакидашњи напредак увођењем нове генеративне технологије. Реч четбот изашла је у први план након лансирања апликације ChatGPT у марту 2023. године. Односи се на аутоматизоване компјутерске програме или софтверске апликације које комуницирају са људима преко интернета обављајући задатке на основу текстуалних упита. Појава речи четбот мотивисана је непосредном потребом да се назове конкретан нови технолошки производ, а њена употреба у свакодневном говору нагло се проширила захваљујући његовом огромном друштвеном значају…опширније

У ужем избору жирија заједно са четботом нашла се и реч суперћелјска олуја. Услед необично јаких и разорних олуја праћених погубним ветровима, обилним пљусковима, градом и за наше крајаве ипак несвојствених торнада, које су овог лета погодиле Србију и регион, у нашим медијима и јавности се врло брзо појавио и неко време интензивно фигурирао у српском језику релативно нов термин суперћелијска олуја. Актуализовавши се пре свега у медијима као позајмљеница, односно калк (буквални превод) из енглеског језика где гласи „supercell storm”, овај тип непогоде праћен је присуством мезоциклона, односно дубоког, упорно ротирајућег успона. Због тога се ове олује понекад називају ротирајућим олујама и обично се класификују као најређе и са изузетно разорним потенцијалом за животе и имовину. Префикс „супер-” у називу ове олује користи се да би се назначило да су ове олује посебно снажне и имају организованију и дуготрајнију структуру у поређењу са типичним олујама…опширније

Лажиреч 2023. године је економски тигар 

Избор предлаганих лажиречи указује на различита људска уверења и шаролике животне погледе. Ту су ванвремене и општељудске вредности као истина, толеранција које неки наши сународници доживљају као обесмишљене, има речи које откривају друштвене и политичке назоре и наклоности, има чак и спојева примљених из других земаља, попут проевропске формулације дијалог Београда и Приштине, која прикрива наметање дијалога или назива специјална војна аоперација из руских медија којим се прикрива брутални освајачки рат.

У балканским крајевима економију са тигром повезују већ петнаестак година. Веза грабљиве азијске мачке са економским статусом треба да укаже на знатан економски раст и развој у кратком временском периоду. Међутим, ако стварни статус економије не одражава такав напредак, тада се израз користи с лажним намерама које могу укључивати политичку манипулацију  или покушај да се створи позитиван утисак без стварног покрића…опширније

У ужем избору жирија заједно са економским тигром нашла се и реч елита.

Зашто говорници српског језика реч елита данас сматрају за лажиреч?

Лажиреч је у избору за речи године Филолошког друштва „Речи“, реч која прикрива, маскира, замагљује смисао онога што именује, говори о нечему ублажено, еуфемистички или лажно представља неки појам. Посреди је врста злоупотребе језика, манипулације лексиком и смисаоним садржајем појединих речи и израза које су део нашег лексикона. Говорници српског језика, као припадници савременог српског друштва, односно сведоци друштвено-културне стагнације, пада интелектуалних и професионалних вредности, занемаривања значаја знања, образовања, интелектуалних и духовних вредности уопште – у Србији 2023. године масовно су гласали за реч елита у категорији лажиречи. Тако смо, наиме, од синтагме лажна елита, коју претрагом на Гуглу и у веб-корпусима српског језика налазимо у хиљадама реализација у годинама за нама, дошли до речи елита као једног од двају фаворита за лажиреч године. „Елитуˮ у савременој српској реалности, медијском извештавању и ширем јавном дискурсу неретко чине личности које заправо представљају антипод овог појма – својим понашањем, друштвеним статусом, (не)образовањем, (не)културом коју репрезентују или (не)професионалношћу у делатности коју обављају. Отуда се, по свој прилици, реч елита у језичком осећању наших савременика изједначава са синтагмом лажна елита. Несумњиво је томе у 2023. години допринела и чињеница да је назив „Елитаˮ понео један ријалити програм који се емитује на ТВ Пинку, а чији садржај и учесници изнова обесмишљавају примарно значење ове речи…опширније

19.12.2023. Ужи избор на конкурсу Српска реч године

20.09.2023. Избор  речи 2023. године у српском језику – позив

– сусрет у Универзитетској библиотеци у Београду –

Избори речи године се одавно организују у бројним земљама, за њихове националне језике, на различите начине зависно од локалних потреба. Обично се покрећу на иницијативу лингвиста, језичких стручњака, новинара или организација које се баве језичким темама, са циљем да се истакне реч или израз који је обележио текућу годину као посебно значајан или одражава кључне догађаје, трендове или промене у друштву. Речи године указују и на језичка испољавања односа према догађајима у текућој години.

Правилником Конкурса за избор речи 2023. године је био део пројекта Филолошког друштва „Речи“ и часописа „Новоречје“, под називом „Реч године“, планиран је избор српских речи и израза у три категорије: Реч године, Нова реч године и Лажиреч године. Избор се обавља на основу претходно прикупљених речи преко веб-сајта и друштвених медија, а затим следи онлајн-гласање од 1. до 15. децембра, које као резултат даје листу најбоље пласираних речи. Финални избор обавља Стручни жири, састављен од 12 угледних домаћих лингвиста и филолога из Србије и дијаспоре, који своју одлуку објављује до 20. децембра, када ће јавност сазнати победнике у три категорије:

• Реч године 2023. – постојећа реч (или израз) која одражава значајне догађаје, трендове или промене у друштву током године;
• Нова реч 2023. – новостворена реч (или израз) која је недавно ушла у српски језик и постала популарна или релевантна за ширу јавност;
• Лажиреч 2023. – реч (или израз) која искривљује, ублажује или прикрива смисао онога што именује.

Предлагање речи за избор речи године је отворено 20. септембра и трајало је до 30. новембра посредством наше странице Предлажем речи.

На конференцији за медије, 20. септембра 2023. у 12.00 часова, у Универзитетској библиотеци „Светозар Марковић“ у Београду (Бул. краља Александра 71, први спрат), о пројекту ће говорити:

• Рајна Драгићевић, професор Филолошког факултета у Београду, председник Савеза славистичких друштава, главни уредник часописа „Јужнословенски филолог“;
• Дејан Ајдачић, професор Филолошког факултета Гдањског универзитета, суоснивач и главни уредник часописа „Новоречје“ и председник Филолошког друштва „Речи“;
• Ивана Лазић Коњик, научни саветник у Институту за српски језик САНУ, етнолингвиста и лексиколог;
• Слободан Новокмет, виши научни сарадник у Институту за српски језик САНУ, и уредник веб-сајта „Језикофил“ (jezikofil.rs);
• Јована Јовановић, научни сарадник у Институту за српски језик САНУ, сарадник радио емисије „Пут у речи“ на Радио Београду 2;
• Слободан Роксандић, један од оснивача Удружења „Изражајност“ за развој и унапређење културе јавног говора, глумац и стручњак за маркетинг.

Филолошко друштво „Речи“ и часопис „Новоречје“ покрећу избор српске речи године са намером да подстакну интересовање сународника и јавности за језик и језичке проблеме, фокусиране на појачан прилив нових речи. Прилив нових речи у именовању нових реалија данас се сматра оправданим и не изазива велики отпор говорника језика, па ни оних који се баве језичком нормом, уколико се нове речи уклапају у постојећи фонетско-фонолошки, творбени и лексички систем језика. Усвајање и правилна употреба нових речи представља питање неговања језичке културе. Избор ће показати које су речи и из којих области обележиле текућу годину и оставиле траг у српском језику, а време ће показати да ли су се неке од њих трајније задржале у језику и српској култури.

Кратким излагањима биће представљени различити аспекти промена у језику које доносе нове речи, начела избора речи године и опис делатности удружења која га партнерски остварују..

Реч године одражава значајне догађаје, трендове или промене у друштву током те године или културне тенденције, моду или стилове који су доминирали у текућој години. Реч 2023. године може да буде нова или већ постојећа реч, израз или скраћеница, али не може да буде властито име. Речи су распоређене по редоследу слања.

Реч 2023. године је: насиље

Зашто баш насиље?

Кад се погледа листа тридесет ријечи године за које се гласало, упада у очи да њихов велики број има везе са насиљем. Ради се о овим ријечима: дечак убица, геноцид, трагедија, брутално, Рибникар, прокси рат, рат, пропаст, непребол, неизречје (ове двије посљедње новокованице имале су изузетно висок број гласова, али то је посљедица хаковања сајта гдје се гласало). Дакле, једна трећина поменутих 30 финалиста има везу са насиљем. Тако онда насиље представља кровни појам који окупља све ове приједлоге. Када се погледа збирна фреквенција тих десет приједлога, видимо да на њу отпада огромна већина гласова.

Након овог процедуралног објашњења о гласању, потребно је да се запитамо шта је то у друштву у први план избацило баш ову групу ријечи. И ту је одговор толико јасан да га готово не треба ни изрицати. Бруталност онога што се десило у једној врачарској школи у толикој је мјери шокирало нашу јавност да је засјенило све остало што се ове године дешавало. Говорило се након овог трагичног догађаја (и још једног сличног у кратком временском распону) о насиљу у породици, вршњачком насиљу, насиљу у друштву, итд. Жиг ове трагедије оставио је још дубље трагове јер се такве ствари у нашој култури у принципу не дешавају. У свом образложењу жири је навео…опширније

У ужем избору жирија заједно са насиљем нашла се и реч вештачка интелигенција. У свом образложењу жири је навео да се овај појам, који представља превод енглеског термина artificial intelligence (AI), означава област информатике која се бави развојем програма способних да извршавају задатке који захтевају људску интелигинцију, као што су препознавање садржаја слика, обрада садржаја текстова написаних природним језицима и стварање нових текстова на природним језицима. Поред поменутог, термин вештачка интелигенција се често користи и да означи сам рачунарски програм који обавља такве задатке и са којим корисници ступају у интеракцију која по свом облику тежи симулацији људске комуникације (као, на пример, у реченици Данас са вештачком интелигенцијом можеш да причаш о свему)…опширније

Нова реч 2023. године је: четбот 

четбот им. м. р. која означава компјутерски програм на интернету који може да води разговор са човеком. 2023. године вештачка интелигенције је доживела несвакидашњи напредак увођењем нове генеративне технологије. Реч четбот изашла је у први план након лансирања апликације ChatGPT у марту 2023. године. Односи се на аутоматизоване компјутерске програме или софтверске апликације које комуницирају са људима преко интернета обављајући задатке на основу текстуалних упита. Појава речи четбот мотивисана је непосредном потребом да се назове конкретан нови технолошки производ, а њена употреба у свакодневном говору нагло се проширила захваљујући његовом огромном друштвеном значају…опширније

У ужем избору жирија заједно са четботом нашла се и реч суперћелјска олуја. Услед необично јаких и разорних олуја праћених погубним ветровима, обилним пљусковима, градом и за наше крајаве ипак несвојствених торнада, које су овог лета погодиле Србију и регион, у нашим медијима и јавности се врло брзо појавио и неко време интензивно фигурирао у српском језику релативно нов термин суперћелијска олуја. Актуализовавши се пре свега у медијима као позајмљеница, односно калк (буквални превод) из енглеског језика где гласи „supercell storm”, овај тип непогоде праћен је присуством мезоциклона, односно дубоког, упорно ротирајућег успона. Због тога се ове олује понекад називају ротирајућим олујама и обично се класификују као најређе и са изузетно разорним потенцијалом за животе и имовину. Префикс „супер-” у називу ове олује користи се да би се назначило да су ове олује посебно снажне и имају организованију и дуготрајнију структуру у поређењу са типичним олујама…опширније

Лажиреч 2023. године је економски тигар 

Избор предлаганих лажиречи указује на различита људска уверења и шаролике животне погледе. Ту су ванвремене и општељудске вредности као истина, толеранција које неки наши сународници доживљају као обесмишљене, има речи које откривају друштвене и политичке назоре и наклоности, има чак и спојева примљених из других земаља, попут проевропске формулације дијалог Београда и Приштине, која прикрива наметање дијалога или назива специјална војна аоперација из руских медија којим се прикрива брутални освајачки рат.

У балканским крајевима економију са тигром повезују већ петнаестак година. Веза грабљиве азијске мачке са економским статусом треба да укаже на знатан економски раст и развој у кратком временском периоду. Међутим, ако стварни статус економије не одражава такав напредак, тада се израз користи с лажним намерама које могу укључивати политичку манипулацију  или покушај да се створи позитиван утисак без стварног покрића…опширније

У ужем избору жирија заједно са економским тигром нашла се и реч елита.

Зашто говорници српског језика реч елита данас сматрају за лажиреч?

Лажиреч је у избору за речи године Филолошког друштва „Речи“, реч која прикрива, маскира, замагљује смисао онога што именује, говори о нечему ублажено, еуфемистички или лажно представља неки појам. Посреди је врста злоупотребе језика, манипулације лексиком и смисаоним садржајем појединих речи и израза које су део нашег лексикона. Говорници српског језика, као припадници савременог српског друштва, односно сведоци друштвено-културне стагнације, пада интелектуалних и професионалних вредности, занемаривања значаја знања, образовања, интелектуалних и духовних вредности уопште – у Србији 2023. године масовно су гласали за реч елита у категорији лажиречи. Тако смо, наиме, од синтагме лажна елита, коју претрагом на Гуглу и у веб-корпусима српског језика налазимо у хиљадама реализација у годинама за нама, дошли до речи елита као једног од двају фаворита за лажиреч године. „Елитуˮ у савременој српској реалности, медијском извештавању и ширем јавном дискурсу неретко чине личности које заправо представљају антипод овог појма – својим понашањем, друштвеним статусом, (не)образовањем, (не)културом коју репрезентују или (не)професионалношћу у делатности коју обављају. Отуда се, по свој прилици, реч елита у језичком осећању наших савременика изједначава са синтагмом лажна елита. Несумњиво је томе у 2023. години допринела и чињеница да је назив „Елитаˮ понео један ријалити програм који се емитује на ТВ Пинку, а чији садржај и учесници изнова обесмишљавају примарно значење ове речи…опширније

19.12.2023. Ужи избор на конкурсу Српска реч године

20.09.2023. Избор  речи 2023. године у српском језику

Конкурс за избор речи 2023. године је био део пројекта Филолошког друштва „Речи“ и часописа „Новоречје“, под називом „Реч године“, који је почео 20. септембра 2023. позивом на пријављивањем речи упућеном заинтересованима да своје предлоге за три категорије речи пријаве преко веб-сајта на адреси reci.org.rs и друштвених медија.  Циљ је био појачано усмеравање пажње на наш језик и речи којима описујемо и изражавамо наш однос према свету. Реализацију пројекта подржало је Министарство културе Републике Србије, а партнер у реализацији је Удружење „Изражајност“.

Избори речи године се одавно организују у бројним земљама, за њихове националне језике, на различите начине зависно од локалних потреба. Обично се покрећу на иницијативу лингвиста, језичких стручњака, новинара или организација које се баве језичким темама, са циљем да се истакне реч или израз који је обележио текућу годину као посебно значајан или одражава кључне догађаје, трендове или промене у друштву. Речи године указују и на језичка испољавања односа према догађајима у текућој години.

Правилником Конкурса је планиран избор српских речи и израза у три категорије: Реч године, Нова реч године и Лажиреч године. Избор се обавља на основу претходно прикупљених речи преко веб-сајта и друштвених медија, а затим следи онлајн-гласање од 1. до 15. децембра, које као резултат даје листу најбоље пласираних речи. Финални избор обавља Стручни жири, састављен од 12 угледних домаћих лингвиста и филолога из Србије и дијаспоре, који своју одлуку објављује до 20. децембра, када ће јавност сазнати победнике у три категорије:

• Реч године 2023. – постојећа реч (или израз) која одражава значајне догађаје, трендове или промене у друштву током године;
• Нова реч 2023. – новостворена реч (или израз) која је недавно ушла у српски језик и постала популарна или релевантна за ширу јавност;
• Лажиреч 2023. – реч (или израз) која искривљује, ублажује или прикрива смисао онога што именује.

Предлагање речи за избор речи године је отворено 20. септембра и трајало је до 30. новембра посредством наше странице Предлажем речи.

На конференцији за медије, 20. септембра 2023. у 12.00 часова, у Универзитетској библиотеци „Светозар Марковић“ у Београду (Бул. краља Александра 71, први спрат), о пројекту ће говорити:

• Рајна Драгићевић, професор Филолошког факултета у Београду, председник Савеза славистичких друштава, главни уредник часописа „Јужнословенски филолог“;
• Дејан Ајдачић, професор Филолошког факултета Гдањског универзитета, суоснивач и главни уредник часописа „Новоречје“ и председник Филолошког друштва „Речи“;
• Ивана Лазић Коњик, научни саветник у Институту за српски језик САНУ, етнолингвиста и лексиколог;
• Слободан Новокмет, виши научни сарадник у Институту за српски језик САНУ, и уредник веб-сајта „Језикофил“ (jezikofil.rs);
• Јована Јовановић, научни сарадник у Институту за српски језик САНУ, сарадник радио емисије „Пут у речи“ на Радио Београду 2;
• Слободан Роксандић, један од оснивача Удружења „Изражајност“ за развој и унапређење културе јавног говора, глумац и стручњак за маркетинг.

Филолошко друштво „Речи“ и часопис „Новоречје“ покрећу избор српске речи године са намером да подстакну интересовање сународника и јавности за језик и језичке проблеме, фокусиране на појачан прилив нових речи. Прилив нових речи у именовању нових реалија данас се сматра оправданим и не изазива велики отпор говорника језика, па ни оних који се баве језичком нормом, уколико се нове речи уклапају у постојећи фонетско-фонолошки, творбени и лексички систем језика. Усвајање и правилна употреба нових речи представља питање неговања језичке културе. Избор ће показати које су речи и из којих области обележиле текућу годину и оставиле траг у српском језику, а време ће показати да ли су се неке од њих трајније задржале у језику и српској култури.

Кратким излагањима биће представљени различити аспекти промена у језику које доносе нове речи, начела избора речи године и опис делатности удружења која га партнерски остварују..

Реч године одражава значајне догађаје, трендове или промене у друштву током те године или културне тенденције, моду или стилове који су доминирали у текућој години. Реч 2023. године може да буде нова или већ постојећа реч, израз или скраћеница, али не може да буде властито име. Речи су распоређене по редоследу слања.

суперћелијска олуја
рат
дечак убица
насиље
протести
литијум
моментум
таштина
доброта
паризер
инфлација
милодарје
вештачка интелигенција
неугода
ћирилизација
врх
наратив
меланхолија
насиље
Сви за једног, један за све, (јавни) дискурс
Човекољубље
ајкула
инфлуенсер
спиновање
победа
синхроницитет
цвекла
деескалација
кулмирати 
Славица
благослов
благородност
инфлуенсер
емпатија
пропаст
протест
емпатија
хвала
престолонаследников
непребол
пренути
економски тигар
смернице
достојанство
е-адреса
мегдан
Прокоп
прокси рат (рат подржан од јачег да би се противник што више ослабио)
геноцид
трагедија
брутално
неизречје (објашњење: доминантни догаћаји 2023.г. / „Рибникар“!, не дају се речима исказати)
новинар
подкаст
…

Позивамо Вас да свој предлог за Нову реч 2023. године пошаљете преко странице Предлажем речи, преко профила на друштвеним медијима Фејсбук и Инстаграм.

Избори речи године, који се организују у бројним језицима, нису формално прописани догађаји због чега се међусобно могу разликовати. Обично се покрећу на иницијативу лингвиста, језичких стручњака, новинара или организација које се баве језичким проучавањем, са циљем да се истакне реч или израз који је обележио текућу годину као посебно значајан или одражава кључне догађаје, трендове или промене у друштву. Речи године су отуда значајне као показатељи различитих аспеката језичког и културног развоја у текућој години.

Покрећемо Избор српске речи године са намером да побудимо  интересовање сународника и јавности за језик и језичке проблеме, фокусиране на појачан прилив нових речи. Прилив нових речи за именовање нових реалија из области материјалне и духовне културе данас се сматра оправданим, и неће изазивати велики отпор језичких корисника, па ни оних који се баве језичком нормом, уколико се нове речи уклапају у постојећи фонетско-фонолошки, творбени и лексички систем било ког језика, а њихово усвајање и правилна употреба од стране језичких корисника тада представљају питање престижа у неговању језичке културе. Избор ће показати које су речи и из којих обасти обележиле текућу годину и оставиле траг у лексикологији српског језика, а време ће судити да ли су се неке од њих трајније задржале у српском језику и српској култури.

У нашем избору, планиран је избор речи у три категорије: реч године, нова реч и лажиреч (или антиреч или нереч). Избор ће се вршити на основу претходно прикупљених речи интернет гласањем, објављивањем резултата интернет гласања и посебно гласањем стручног жирија лингвиста у саставу оснивача избора српске речи године.

Које услове реч године мора да задовољи?

Реч године је најопштија категорија која обухвата најзначајнију или најрепрезентативнију реч за текућу годину. То је реч која одражава значајне догађаје, трендове или промене у друштву током те године или културне тенденције, моду или стилове који су доминирали у текућој години. Треба да буде релевантна за ширу јавност и да се често користи у комуникацији. Треба да буде део општег лексичког фонда и да се употребљава у различитим контекстима. Може да буде нова реч која је недавно ушла у језик и постала популарна, а може бити постојећа реч која је поново стекла популарност. Израз или скраћеница такође могу бити реч године, али то не могу бити властита имена.

Примери: пандемија (изабрана за реч године у 2020. години, због значаја COVID-19 пандемије); самоизолација (постала популарна и широко коришћена у 2020. години када је била актуелна пандемија); активизам (актуелан у годинама када је било значајних друштвених протеста и активизма); селфи (изабран за реч године када је феномен селфи слика био нов и популаран); локдаун (употребљавана у различитим контекстима, од здравствених мера до ограничења у путовањима); климатска криза (одражава актуелну светску бригу о климатским променама); суперћелијска олуја (реч која је утицала на језик ове године и можда је обележила)

Како бирамо нову српску реч?

Нова српска реч – је нова реч (или израз) која је недавно ушла у српски језик и постала популарна или релевантна за ширу јавност. Тражимо реч која није направљена свесним напором појединца него је природним путем језичког развитка ушла у српски језик богатећи његов лексички фонд: као нова реч за нови појам, као позајмљена реч, као новоскована реч преме постојећим или новим творбеним моделима српског језика, променом значења постојеће речи или на неки други начин. Циљ избора је да се представе језичке иновације у лексици и начин њиховог уклапања у лексички систем српског језика и покаже у којој мери су лексичке иновације прихваћене од стране корисника језика.

Шта је лажиреч?

Лажиреч је реч која маскира, искривљује, ублажује или прикрива смисао онога што именује. Она осликава посебно циничну, непримерену употребу језика, заправо злоупотребу (нпр. да се убијени цивили зову колатералном штетом). Избор има за циљ да скрене посебну пажњу на неодговарајућу, контроверзну и манипулативну употребу језика и речи иза које се крију дискриминација друштвених група, кршење људских права, обмањивање, еуфемиизација и други сл. поступци.

Примери: колатерална штета (иизраз којм је НАТО називао убијене недужне жртве у косовском рату), постистина (реч која прикрива склоност ка ширењу нетачних информација и лажних вести); социјално дистанцирање (двосмислен негативно конотиран израз чија је сврха да укаже на физичку дистанцу, а заправо наглашава смањивање социјалне интеракције мешу људима)

Желимо да нагласимо да иста реч може бити предложена – и може победити – у све три категорије или у две од три категорије, уколико испуњава задате услове сваке категорије, нпр. као реч која је обележила годину и као нова српска реч године. Подразумева се да то могу бити (најчешће ће и бити) три различите речи. 

Предлози се шаљу посредством странице Предлог речи или странице „Reč godine – Реч године“ Фејсбука и Инстаграма. Захваљујемо се Министарству културе Републике Србије на подршци манифестације „Речи 2023. године“.